Po Imanuelu Kantu, čovek je čovek samo zato što bira. Razlika između čoveka i ostatka prirode, je što zakon uzročnosti upravlja drugim stvarima, a čovek je slobodan da bira ono što želi. Upravo je volja ono što čoveka razlikuje od drugih predmeta u prirodi i omogućava mu da izabere dobro ili zlo, ispravno ili pogrešno. Kant ističe: "Čovek koji zavisi od drugog čoveka, uopšte više nije čovek, on gubi svoj ugled, on nije ništa drugo do svojina drugog čoveka."

U kratkom spisu iz 1784. godine Odgovor na pitanje: Šta je prosvećenost, Imanuel Kant odgovara da je to sposobnost ljudi da odrede svoje živote, oslobođenje od uzica kojima nas drugi vode, činjenica da su ljudi postali zreli i odlučni u tome šta da rade, da li da budu dobri ili zli, ne oslanjajući se isključivo na autoritet, vaspitače, državu, svoje roditelje, dadilje, tradiciju, uspostavljene vrednosti na kojima počiva težina moralne odgovornosti. Čovek je odgovoran za vlastita dela. Ako odustane od ove odgovornosti ili ako je i suviše nezreo da je shvati, onda je pro tanto varvarin ili dete.

Kada Imanuel Kant govori o paternalističkoj vladavini, misleći pre svega na Fridriha Velikog, ističe posebno da se zasniva na dobrotvornom vladaru koji sa svojim potčinjenima postupa "kao sa decom". Za Kanta je to "najveći despotizam koji se može zamisliti i on uništava slobodu". Zato pozdravlja francuski Ustav iz 1790. godine, jer se u njemu nalazi oblik vladavine u kojem su bar teorijski, svi ljudi u stanju da slobodno glasaju i izraze svoja gledišta.