U naše vreme se stara načela suprotstavljaju strogosti, apstraktnosti i nečovečnosti naših zakonskih propisa. Gledajući stvari iz tog ugla, slobodno možemo reći da deo našeg prava, koje je u stadijumu sazrevanja, kao i neki običaji novijeg porekla, u stvari znače vraćanje na staro. A ta reakcija protiv rimske i saksonske bezosećajnosti našeg pravnog ustrojstva sasvim je zdrava i snažna. Time se mogu tumačiti neka nova pravna i običajna načela. Trebalo je dosta vremena da bi se priznala umetnička, književna ili naučna svojina, izvan grubog čina prodaje rukopisa, pravo svojine na prvu mašinu ili originalno umetničko delo. Društva nemaju mnogo interesa da naslednicima nekog autora ili pronalazača, tog dobročinitelja čovečanstva, priznaju išta više do izvesna prava na stvorena dela koja imaju ovlašćena lica; ta dela se rado proglašavaju proizvodom kolektivnog duha, isto koliko i individualnog; svi žele da ona što pre postanu javni posed ili da uđu u opšte kruženje bogatstva.

Iz dela Sociologija i antropologija 2