Fedar: Isto si, Sokrate, izveo što govore oni koji se grade da su umetnici u besedama. Ta setih se da smo se u pređašnjem dotakli takve stvari; ali to se čini veoma važno onima koji se time bave.
Sokrat: Ta baš si Tisiju tačno proučio. Neka nam, dakle, Tisija kaže i to da li on pod onim što liči na istinu razumeva nešto drugo nego ono što se sviđa gomili.
Fedar: Ta šta bi drugo?
Sokrat: Izumeo je, kako se čini, mudro i u isti mah napisao ovo: "Ako kakav slab ali hrabar čovek izbije jaka i plašljiva i uzme mu ogrtač ili što drugo, pa ga zato dovedu na sud, tada nijedan od njih ne sme govoriti istinu, nego onaj plašljivi treba tvrditi da ga onaj hrabri nije istukao sam, a ovaj treba dokazivati da su bili sami, ali da se uvek drži onoga: kako bih se ja ovakav usudio da dirnem u onakva? A drugi neće priznati svoju plašljivost, nego će pokušavati da nešto drugo slaže i time će možda na neki način svom protivniku dati u ruke nepobitan dokaz. Pa tako otprilike i u drugim prilikama stoji stvar s onim što se umešno govori. Zar ne, Fedre?
Iz dela Fedar
