U delu Tractatus logico-philosophicus (1921) Ludvig Vitgenštajn piše: "Svet srećnog čoveka je drugačiji od sveta nesrećnog." Ako malo izokrenemo Vitgenštajnovu formulaciju, možemo napisati: "Svet bezbednog je drugačiji od sveta uplašenog." Žan Pol Sartr ističe da jedno osećanje potpuno menja svet. Bezbedan živi u pouzdanom svetu - reč "bezbedan" je u norveškom jeziku izvedena iz staronorveške reči koja znači, "veran, pouzdan, nezabrinut" - dok nebezbedan živi u svetu koji bilo kad može da se okrene protiv njega, gde tlo može bilo kada da mu bude istrgnuto ispod nogu. Može se reći da je svet postao užasan. Opasnost vreba odasvud. Ima je u mračnim ulicama, za vratima stana, opasnost su stranci i oni koji su nam bliski, preti iz prirode koliko i iz tehnologije, krije se unutar tela koliko i u spoljnim silama. Izgleda kao da nema više ničega što je stvarno bezbedno.

U strahu srećemo nešto van nas samih, a ono što srećemo jeste poricanje onoga što želimo. Mi se bojimo da ne uništimo ono što nam stvarno znači u životu, kao što su naša sloboda, dostojanstvo, zdravlje, društveni status i, u krajnjem, da ne izgubimo život. Ne bojimo se samo za sebe, već i za druge, a posebno za one koji su nam bliski. Kada je nešto od toga ugroženo, strah je normalna reakcija. Mi želimo da se zaštitimo od takvih pretnji. Jer ljudski život jeste izložen. Kao što Montenj piše: "Naša ljudska krhkost čini da ima više onog od čega bežimo nego onog čemu težimo." Tako posmatrano, ima nešto temeljno u strahu, i nije slučajnost što je strah prvo osećanje koje se pominje u Svetom pismu: Kad je Adam kušao od drveta znanja i otkrio da je nag, pre stida stigao je strah. Na svet dolazimo nagi i nenaoružani i čitavog života ostajemo u njemu, u poređenju sa većinom drugih životinja, nezaštićenog tela. Svet je, osim toga, udešen tako da su mnogo češća uništavanje i patnja nego suprotno.

Iz dela Filozofija straha