Ali ni Cezar nije ostao netaknut sumnjama na Bruta. Bilo je klevetnika koji su optuživali Bruta kod njega. On se, istina, bojao njegove pameti, njegove omiljenosti i njegovih prijatelja, ali je imao poverenja u njegov karakter. Kad mu je rečeno da Antonije i Dolabela spremaju prevrat, rekao je da se on ne boji debelih ljudi i ljudi sa dugačkom kosom, nego bledih i mršavih, i time je ciljao na Bruta i Kasija. A kad su mu, posle toga, ogovarali Bruta i opominjali ga da ga se čuva, dodirnuo je rukom svoje telo i rekao: "Šta, zar mislite da Brut neće sačekati da ovo sazri?" Kao da je hteo kazati da niko osim Bruta nije pogodan da ga nasledi u vlasti. Izgleda da, zaista, ne treba sumnjati u to da je Brut, da je imao samo još malo strpljenja da bude drugi posle Cezara i da je sačekao da njegova moć, pošto je stigla do najviše tačke, uvene, a slava njegovih dela polako nestane, mogao biti prvi u državi. Ali ga je strasni Kasije, čija je netrpeljivost bila uperena više protiv Cezara lično nego što je bila mržnja jednog rodoljuba protiv tiranina, taj ga je čovek, dakle, neprestano podbadao i podsticao. Brut - kao što se govorilo - nije mogao da podnosi vlast, a Kasije je mrzeo vladare. Između ostalih razloga na kojima se zasnivala njegova svađa sa Cezarom bio je i gubitak lavova koje je bio nabavio kad je bio izabran za edila; Cezar ih je, naime, kad ih je našao u Megari, koju je Kalen osvojio, zadržao za sebe. Kažu da su te zveri donele Megarcima tešku nesreću. Čim je varoš bila osvojena, građani su otvorili kaveze i pustli sa lanca lavove, ne bi li oni jurnuli na neprijatelja koji je ulazio u grad. Ali lavovi su se okrenuli protiv njih samih, trčali su okolo i rastrzali ljude koji su bili bez oružja, tako da je taj strašan prizor budio sažaljenje čak i kod neprijatelja dok su ga posmatrali.
Iz dela Dion i Brut
