U određivanju karaktera prvih hrišćanskih opština Karl Kaucki polazi od tekstova jevanđelja. Prema njima Isus Hrist je govorio svojim pristalicama, da sve svoje prodaju i daju siromasima (Po Mateju, 19, 21), jer teško bogatima (Po Mateju, 19, 23) koji misle samo na sebe. Isticano je da će pre kamila proći kroz iglene uši, nego što će bogataš ući u carstvo Božje, što nije čudno, jer Isus Hrist je poslat da siromasima javi jevanđelje, tj. dobru vest o spasenju. (Po Luki, 4,18; Po Jakovu 2, 5). O mržnji prema bogatima Karl Kaucki kaže: "Retko je klasna mržnja modernog proletarijata postigla takve forme kao klasna mržnja hršćanskog proletarijata."
Hrišćanske opštine su od svojih članova zahtevale i praktičnu delatnost u smislu svog verovanja, što je značilo, da su oni prestali da učestvuju u državnim obredima i kultovima, jer su priznavali samo svog novog Boga. Tako su oni postali društvo u društvu, izdvojena celina u državi. Rimska vlast to nije odobravala i koristila je povremeno i nasilna sredstva, da bi uništila taj pokret.
Pripadnici nove hrišćanske vere su se organizovali po opštinama, koje su bile zasnovane na zajedničkom trošenju dobara i ukidanju privatnog vlasništva, ali za proizvodnju nisu imale potrebna sredstva. Zato po Karlu Kauckom takav potrošni komunizam nije mogao da bude trajno stanje, jer je za potrošnju bilo potrebno i da se proizvodi. Pravo siromašnih na zajedničko trošenje dobara nije se moglo dugo održati bez proizvodnje. To je bilo još teže održati, kada su hrišćanstvu počeli da pristupaju i ostali slojevi društva, jer ono nije tražilo i promenu društvenog sistema. Zbog novih pripadnika trebalo je vršiti dopune postojećih tekstova, koji su izražavali samo težnju siromašnih i za druge nisu bili prikladni. Taj posao nije bio lak, ali je ipak učinjena prihvatljiva izmena, u kojoj se na primer kaže da dobar hrišćanin treba da sluša svoje gospodare i da se moli za careve, jer svaka je vlast od Boga (Rim., 13, 1), pa zato treba dati caru carevo, a Bogu Božje. Osim toga, svi treba da služe Bogu, i svako treba da bude zadovoljan svojim položajem. Na taj način je ukinuta svaka nada i iluzija o promeni stanja na zemlji, a kao uteha je jedino preostala još vera.
