Društvo
Laš Fr. H. Svensen - Uloga straha u ljudskom životu
Strah nam otima slobodu. Nedostatak bezbednosti ograničava onu slobodu koju u svakodnevnom životu shvatamo kao datu. Vole Sojinka piše: "Opreznost i računanje zamenjuju normu spontanosti ili rutine." Ta spontanost je odlučujući deo naše slobode. Onome ko neprestano mora da razmišlja o svom delanju čak i u najjednostavnijoj svakodnevici, ograničen je prostor slobodnog delanja. Tu može biti reči o vesti u novinama, o nasilnim činovima u sopstvenom susedstvu, da teroristi mogu udariti "bilo gde i bilo kada", da je hrana koju jedemo nesigurna ili da se širi neki opasan virus. Kada smo pod uticajem takve informacije, nestaje naše svakodnevne neusiljenosti.
Sigmund Frojd - San i praprizor
Dugo mi je trebalo da se uverim da je to bio samo san, toliko prirodnom i jasnom mi se učinila slika s prozorom koji se otvara i vukovima koji sede na drvetu. Najzad sam se smirio i osetio kao da sam se spasao neke velike opasnosti, a onda ponovo zaspao.
Jovan Dučić - Ljudstvu najviše nesreće prave glupaci
Svaki čovek ima onoliko pameti koliko je potrebno da bude srećan, čak i da svoju sreću sam ostvari. Već je Dekart govorio da je od svega na svetu pamet još najpravilnije podeljena među ljudima, jer se, veli, ljudi razlikuju više po njihovom pamćenju i uglađenosti, nego po njihovom zdravom razumu. Nije normalno da se bude nesrećan. Dok je čovek mlad uvek je dovoljno lep, a kad ostari uvek je iskustvom dvoljno pametan. Nije zato normalno, nego sasvim retko, ni da se bude ružan ni glup.
Tihomir R. Đorđević - Uroci
Ureći (u Vukovom Rječniku i podreći) znači u našem narodu rečima učiniti da se čoveku, životinji, pa i kakvoj stvari, desi zlo. Ureći se može i pogledom (zle oči), ili rečima i pogledom zajedno. U nas se najviše ureče čuđenjem i hvaljenjem. Zbog toga, kad je kakva osoba ili stvar lepa, ne treba joj se ni čuditi niti je hvaliti. Ako se pak nešto rekne, onda treba reći što ružno o njima. Da se dete ne bi ureklo, kaže mu se da je ružno, li da je gadno. U narodnoj pesmi umesto da se rekne: "Oj, Alile ljepši od đevojke! rekne se: Oj, Alile grđi od đevojke!"
Kastinski poredak u Indiji
Podela indijskog društva na kaste ili varne, čije etimološko značenje se odnosi na boju kože, potiče od indoevropskog naroda, starih Arijevaca. Iako se kastinski sistem u Indiji menjao u istorijsko-političkim prevratima, drevni sistem verovanja da su svi ljudi rođeni nejednaki, jači je i od savremenog zakona i indijskog ustava, koji zabranjuje kastinsku diskriminaciju i ukida nedodirljivost. Međutim, hinduizam, koji je religija oko 80 odsto indijskog stanovništva, i dalje utiče na svakodnevni život, a većina ljudi se i dalje upravlja krutom hijerarhijom i društvenim kodeksima, koji su nasleđeni iz davnih bramanskih vremena.
Nikolo Makijaveli - Zbog čega ljude, a naročito vladare hvale, odnosno kude
... Među tolikima koji nisu dobri mora propasti čovek koji hoće da u svemu postupa kako je dobro. Stoga vladar koji želi da se održi mora nužno naučiti da ne bude dobar, pa se toga drži ili od toga odstupa, već prema potrebi.
Šarl Furije - Psihološki socijalizam
Francuski ekonomista Šarl Furije, socijalista-utopista u svojim delima, među kojima su najznačajnija Novi industrijski i društveni svet, Teorija četiri pokreta, i Rasprava o opštem jedinstvu, oštro kritikuje građansko društvo. On ironično ukazuje da u građanskom društvu, umesto slobode i ravnopravnosti, postoji socijalno porobljavanje i da u bedi živi ogromna većina ljudi. Društvo se sukobljava sa prirodnim potrebama ljudi, a napetost koja se stvara u tom sukobu je odgovorna za ljudsku bedu, smatra Furije. Zato bi samo reorganizacija društva, koja bi omogućila ispunjavanje ljudskih potreba za radošću i zadovoljstvom, okončala ovu bedu.
Borislav Pekić - Gvozdeni putevi naših nepoverenja
U godinama srpske borbe za nezavisnost, našeg laganog razvenčavanja s turskom Imperijom i rvanja velikih sila o Balkan, niko nije mogao biti prosto Srbin, pogotovo samo čovek. Morao je uvek i nekome pripadati, nečiji biti, za nekoga raditi. Srbin je tada bio austrijski, ruski, turski čovek, ili je bio mrtav. Stranke su bile proruske ili proaustrijske.
Edvard Vestermark - Poligamija
Poligamija, ili kako bi se to našim jezikom reklo, mnogoženstvo ili višeženstvo postoji kod mnogih naroda. Negde je od starine, pa je vremenom iščezla, negde je nije bilo, pa je odskora uvedena. Negde je samo privilegija vladalaca, šefova i bogatih ljudi, negde je opšta. Negde je po pravilu, negde po izuzetku. Negde je raširena u većoj, negde u manjoj meri. Negde je dopuštena, ali se malo izvodi u praksi, negde je po pravilu monogamija (jednoženstvo) samo što mlađa braća nasleđuju i žene starije braće, te ako kome umre desetoro starije braće, on nasleđuje deset njihovih žena.
Platon - Nikome na sudovima baš nimalo nije stalo do istine
Sokrat: Oni tvrde: stvar ne treba nimalo onako veličati ni izdaleka je izvoditi dugačkim okolišanjima. Jer, kao što smo već rekli, u početku ovoga izlaganja, baš nimalo istine o pravednim ili dobrim stvarima, ili o ljudima koji su takvi po prirodi ili po vaspitanju, ne treba u sebi da ima onaj ko želi da postane odličan besednik. Ta nikome na sudovima baš nimalo nije stalo do istine u tim stvarima, nego samo do onoga što se može verovati. A ovo je prividno, i na to treba da obraća svoju pažnju onaj ko želi da besedi pravilno. Jer, ponekad ne treba iznositi ni ono što se zaista dogodilo, ako nije verovatno da se zbilo, nego samo ono što liči na istinu, kako u optužbi tako i u odbrani. I uopšte onaj ko besedi svakako treba da kao tačku za pravac uzima ono što liči na istinu, a s istinom često da se oprosti. Jer, ako se to dešava kroz celu besedu, time su ispunjeni svi zahtevi umetnosti.
Društvo