Društvo
O hedonizmu
Pojam hedonizam potiče od grčke reči hedone, koja se prevodi kao zadovoljstvo, a odnosi se na nekoliko povezanih teorija o tome šta je dobro za nas, kako treba da se ponašamo, i šta nas motiviše da se ponašamo na način na koji to činimo. Sve hedonističke teorije identifikuju zadovoljstvo i bol kao jedine važne elemente, kojima opisuju hedonizam.
Sudir Kakar - Duhovni put
Nehajan način na koji su prihvatali dečaka pretvorio se u zadivljeno poštovanje, kad su ga čuli kako peva tokom večernje molitve. “Rođeni sadu!“ uzvikivali su, oduševljeni, kad bi njegova duša dobila krila, a milozvučan glas vinuo se visoko u molitvi. Takmičili su se između sebe u prenošenju znanja dečaku koji je očigledno bio predodređen da jednog dana premeri velike duhovne visine.
Epikur - O zadovoljstvu i sreći
Ključan elemenat u etici grčkog filozofa Epikura je pojam zadovoljstva, koji čine stanja kao što su sloboda od straha, požuda i odsutnost bola. Svako biće teži ka zadovoljstvu, a u zadovoljstvu se sastoji sreća. Zato ljudsko delovanje treba da bude usmereno ka postizanju potpune sreće, koja se sastoji u bezbolnosti i duševnom miru.
Nićifor Grigora - O sukobu kralja Stefana Dečanskog i njegovog sina Dušana
Najznačajniji vizantijski istoričar XIV veka, Nićifor Grigora u svom delu Romejska istorija piše veoma uopšteno o sukobu kralja Stefana Dečanskog i njegovog sina, budućeg cara Dušana. Pri tome naglašava ulogu vlastele u ovom sukobu:
Baruh de Spinoza - Etika, geometrijskim redom izložena
Holandski filozof, jevrejskog porekla Baruh de Spinoza svoje kapitalno delo Etika, geometrijskim redom izložena, poznatije pod nazivom Etika proživljava i piše 15 godina. U njoj je celovito izložio svoj filozofski sistem. Iako, završena 1666. godine, objavljena je tek nakon njegove smrti, 1677. godine. Odmah po objavljivanju Etika je bila najstrožije zabranjena, jer kako je navedeno u zvaničnoj naredbi o zabrani knjige sadrži mnoga grešna, bezbožnička i ateistička tvrđenja uperena protiv hrišćanske vere. Protiv Etike su digli svoj glas i najveći autoriteti teologije, filozofije i nauke tog vremena. Zbog toga je Etika ponovo izdata tek nakon više od 100 godina.
Ginter Gras - Ali šta je moj kamen?
Usred rata 1943, Alber Kami je objavio svoj esej. “Mit o Sizifu“ čitao sam početkom pedesetih. Ali već pre toga, bez poznavanja takozvanog apsurda, blesav kakvog me je rat napravio, već sam, kao dvadesetogodišnjak, bio na ti sa egzistencijalizmom i svim njegovim pitanjima. I onda kad mi je pojam apsurda postao ličnost, kad sam (zgađen lažnom hrišćansko-marksističkom nadom) shvatio vedrog čoveka koji gura kamen kao nekoga ko uzaludnim guranjem ismejava prokletstvo i kaznu, potražio sam svoj kamen i s njim postao srećan. On mi daje smisao. On je ono što jeste. Nijedan bog, niti bilo kakvi bogovi ne mogu da mi ga oduzmu; to bi onda značilo da su pred Sizifom kapitulirali i pustili kamen na brdo. To bi bilo dosadno i ne bi vredelo više nikakve želje.
Martin Hajdeger - Biće i vreme
Nemački filozof Martin Hajdeger, svoje najveće delo Biće i vreme, koje se smatra ključnim delom egzistencijalističke filozofije, a po mišljenju mnogih najznačajnijim filozofskim delom u XX veku, objavio je 1927. godine. Pokušavajući da otkrije šta je to što određene svetove i načine mišljenja razlikuje od sveta nekog drugog doba, on u ovom delu povezuje Biće i vreme, što mu omogućava da piše o širokoj oblasti istorije duha u vremenu.
Mišel de Montenj - O smrti
Jedan od najznačajnijih filozofa francuske renesanse Mišel de Montenj poznat je po knjizi eseja Ogledi, koju je počeo da piše 1571. godine. Ogledi se završavaju esejem Que philosopher, c'est apprendre à mourir, prevedeno na srpski jezik Filozofirati znači pripremiti se za smrt. U ovom eseju on ističe da čovek mora stalno da misli na smrt kako bi smanjio svoj strah i navikao se na nju, jer je meta našeg životnog puta smrt, a ako se nje plašimo ne možemo da napravimo ni korak napred bez drhtavice.
Emil Sioran - Postao sam središte svoje mržnje
Uistinu, osećao sam potrebu za ludilom kao što drugi osećaju potrebu za mudrošću ili novcem. Ideja da jedna stvar postoji ili bi mogla postojati, bez obzira na moju težnju za rušenjem, izazivala je u meni nastupe besa i činila da noćima drhtim. Tada sam shvatio zašto ljudsko zlo umnogome prevazilazi životinjsko: jer naše, bez mogućnosti da se odmah ostvari i smiri, raste, akumulira se, intenzivira i prevazilazi.
Leopold Szondi - Sudbina je izbor, a izbor je sudbina
Poznati mađarski psihijatar Leopold Szondi je na osnovu psihoanalize individualnog nesvesnog prema Sigmundu Frojdu i kolektivnog nesvesnog prema Karlu Gustavu Jungu, razvio jednu od najzanimljivijih teorija u psihoanalitičkoj literaturi, poznatu kao sudbinsko-analitičku terapiju (shiksal-analyse, analizu sudbine, Fate analysis).
Društvo