Društvo
Žan Kler - Kultura se oseća razoreno jer prouzrokuje dokolicu
Cvajg, ali i Rilke, Verheren, Romen Rolan, Nabokov nisu priznavali granice jer su nosili svoje otadžbine sa sobom na đonovima cipela. Kultura nije svođenje na jedan jezik koji će želeti da bude univerzalan i koji je samo tehnička apstrakcija. Ona nije širenje među masama biblijske poruke koja će morati da bude ponovo ispisana, sažeta, promišljena, svedena na konzistenciju nekakve kaše, da bi bila bolje shvaćena. Da li je to, ipak, ono što industrija dokolice, čije korišćenje Amerika želi da nametne, ono "lako za konzumiranje" pseudokulture posleratnih mass media što želi da diktira Evropi kao zakon kojem se priklanja stvaralaštvo?
Diogen u potrazi za čovekom
Antički grčki filozof, Diogen iz Sinope, predstavnik kiničke škole u antičkoj filozofiji, zastupa povratak prirodi i najjednostavniji način života. Zbog načina na koji je vodio svoj život dobio je nadimak Pas. Deo svog života proveo je živeći u maslinovom buretu-amfori, sa psom, i po svakom vremenu išao odeven u prljavi ogrtač sa upaljenim fenjerom i usred bela dana govoreći: "Tražim čoveka". Smatrao je da čovek treba da živi što sličnije životinjama, na primer psima, što i znači naziv škole u filozofiji, kinizam.
Bertrand Rasel - Brak i moral
U svom delu Brak i moral, objavljenom 1929. godine, engleski filozof i matematičar Bertrand Rasel dovodi u pitanje viktorijanske pojmove morala, pre svega u vezi braka. Opšti princip po kojem se po njemu novi moral razlikuje od tradicionalnog morala puritanizma je da mi verujemo da nagon treba da bude obučen pre nego osujećen.
Žan Pol Sartr - Imaginacija
Francuski filozof egzistencijalizma Žan Pol Sartr u filozofskom eseju Imaginacija: Fenomenološka psihologija mašte (na francuskom jeziku L' Imaginaire), koji je objavio 1936. godine, a pod naslovom Psihologija mašte 1940. godine, izlaže koncept mašte i razmatra šta postojanje mašte pokazuje o prirodi ljudske svesti. Njegovo razumevanje mašte je pre svega, u središtu pokušaja da se shvati šta znači biti čovek.
Adam Smit - Bogatstvo naroda
Škotski ekonomista i etičar Adam Smit je najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije i autor kapitalnog dela Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda (An Inquiry Into the Nature and Causes of the Wealth of Nations), poznatije pod skraćenim nazivom Bogatstvo naroda, koje je prvi put objavljeno 1776. godine u Londonu. Ovo delo predstavlja prvi pokušaj da se naučnom metodom istraži razvoj industrije i trgovine u Evropi i smatra se jednim od ključnih dela svetske društvene misli, kao i ideološkim temeljem modernog kapitalizma i slobodne trgovine.
Pesimistička etika Artura Šopenhauera
Etika Artura Šopenhauera se zasniva na njegovom stanovištu o prirodi sveta koje izlaže u svom delu Svet kao volja i predstava. Pošto je za njega svet objektivacija volje predstavlja zlo, jer volja znači volju za održanjem, širenjem i vladanjem, i zato je svaka pojedinačna volja u sukobu sa drugim voljama, na osnovu čega dolazi do borbe. Sprečavanje i borba se doživljavaju kao uzrok bola i patnje, dok zadovoljena volja pada u dosadu i čamotinju i takođe predstavlja svojevrstan bol. Zato je i najviši imperativ Šopenhauerove etike zahtev za samoponištenje volje.
Sokrat - Vrlina je znanje
Za Sokrata je osnovni, skoro isključivi predmet filozofskog raspravljanja etika, koju karakteriše teza o odnosu između znanja i vrline. On smatra da su znanje i vrlina identični, a da bi čovek postupao ispravno mora da poseduje znanje o tome šta je ispravno, i da čini ono što je ispravno.
Filip Rot - Jedino što svi hoće da urade povodom samoubistva jeste da ga objasne
Nekoliko puta sedeo je u uglu kantine s grupicom suicidalnih pacijenata i slušao ih kako se prisećaju revnosti s kojom su planirali da umru, i kako se vajkaju što nisu uspeli. Svako je ostao uronjen u znamenitost sopstvenog pokušaja samoubistva i sramotu što ga je preživeo. Da to ljudi zaista mogu da urade, da mogu da upravljaju sopstvenom smrću, bilo je izvor opčinjenosti za sve njih - to je bila njihova prirodna tema, kao kad dečaci pričaju o sportu.
Pjer Abelar - Etika slobodne odluke
Francuski teolog i filozof Pjer Abelar, koji je živeo na prelazu iz XI u XII vek vraća etiku na filozofsku scenu otvaranjem problema greha. Relativno zaokruženo etičko stanovište iznosi u svom delu Etika ili Upoznaj samog sebe, koje je objavljeno pre 1140. godine. U ovom delu ispituje odnos čoveka prema grehu, Bogu, i postavlja pitanje šta čovek u moralnom smislu može da učini za sebe.
Mahatma Gandi - Da li da se borim za svoja prava, da nastavim u Pretoriju bez obzira na uvrede, ili da se vratim u Indiju
“Napustio sam Darben prvom klasom za koju sam imao urednu kartu... U Maricburg je voz stigao oko devet uveče... Ušao je jedan putnik i odmerio me od glave do pete. Video je da sam “obojeni“ i to ga je uznemirilo. Izašao je i vratio se sa dva službenika. Zatim je došao još jedan i rekao: “Moraš da napustiš kupe.“
Društvo