Društvo
Georg Zimel - Filozofija novca
Georg Zimel, nemački filozof i sociolog svojim klasičnim delom Filozofija novca pokazuje kako je novac, koji je u početku bio sredstvo za ostvarenje cilja, postao sam sebi svrha i centralni simbol ljudskog društva. On posebno ističe uticaj novca na ukupnu socijalnu realnost, ljudsku kulturu i razne vidove otuđenosti čoveka od svoje ljudske prirode.
Kompenzacija kao mehanizam odbrane
Mehanizmi odbrane su postupci kojima se čovekovo ja brani od ugrožavajućih spoljašnjih opasnosti i od sopstvenih neprihvatljivih želja. Opšti psihološki mehanizam odbrane predstavlja i kompenzacija, koja se kao i drugi mehanizmi odbrane koristi za zaštitu ega od anksioznosti, očuvanja samopoštovanja i obezbeđivanje prihvatljivog ponašanja u svojoj sredini.
Imanuel Kant - Zvezdano nebo i moralni zakon u meni
Dve stvari uvek iznova divljenjem ispunjavaju moju dušu, sve što više i sve što dalje o njima razmišljam: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni. Ni jednu ne treba da tražim obavijenu maglom, nerazgovetnim preterivanjima izvan svoga vidokruga i samo da ih naslućujem: jasno se nalaze preda mnom, i povezane su ujedno sa samosvešću moga postojanja.
Maks Veber - O religiji
Rad Maksa Vebera na sociologiji religije počinje sa delom Protestantska etika i duh kapitalizma koje je objavio 1905. godine. Nakon učešća u Prvom svetskom ratu kao medicinski službenik, napisao je još tri dela o religiji u sociološkom okviru - Religija Kine (1916), Religija Indije (1916) i Drevni Judaizam (1917-1918). Španska groznica, od koje umire 14. juna 1920. godine u Minhenu, pokvarila mu je planove, da napiše dela o hrišćanstvu i islamu.
O apatiji
Apatija je stanje ravnodušnosti ili potiskivanja emocija. Ravnodušni pojedinac nema interesovanja i ne brine o emocionalnom, socijalnom, duhovnom, filozofskom i fizičkom životu i svetu. Koncept apatije je razvijen kao odgovor na problem postizanja istinske sreće čoveka, o kojem su dosta raspravljali antički grčki filozofi.
Džordž Orvel - Nijedna istorijska promena nije nikad značila ništa više do promene imena gospodara
Tokom cele pisane istorije, a verovatno još i od kraja mlađeg kamenog doba, na svetu su postojale tri vrste ljudi: Viši, Srednji i Niži. Bili su izdeljeni na mnoge potkategorije, nosili bezbroj raznih imena, a njihov brojni odnos, kao i međusobni odnosi, varirao je iz veka u vek; no u suštini se struktura društva nije menjala. Čak i posle ogromnih obrta i naizgled neopozivih promena, uvek se ponovo uspostavljala ista struktura, upravo kao što se i žiroskop uvek vraća u stanje ravnoteže ma koliko se gurnuo na jednu ili drugu stranu...
Teodor Adorno - Filozofija nove muzike
Nemački filozof, sociolog, kompozitor Teodor Adorno, jedan od vodećih predstavnika Frankfurtske škole, veći broj radova posvećuje filozofskoj kritici kulture i posebno estetici i sociologiji muzike. U svom delu Filozofija nove muzike, koje objavljuje 1948. godine izlaže ideju "nove muzike", koja se zasniva na pretpostavkama estetičkog modernizma i kritici klasične umetnosti.
Anri Bergson - Materija i pamćenje
Anri Bergson u delu Matière et mémoire, koje u prevodu sa francuskog jezika znači Materija i pamćenje ili Materija i memorija, objavljenom 1896. godine obrađuje problem odnosa duha i materije, duše i tela, koji su sjedinjeni za akciju, a njihovo sjedinjenje treba shvatiti terminima trajanja. Posle Drugog svetskog rata ovo delo je za isvesno vreme izgubilo uticaj koji je imalo na prelazu vekova, a ponovo je ukazao na njegovu vrednost francuski filozof Žil Delez sredinom XX veka.
Fernando Pesoa - Ono što sad imamo, glodanje Života, samo je đubrivo za Budućnost!
Evropa je žedna Kreativnosti! Gladna je Budućnosti!
Evropa čezne za velikim Pesnicima, velikim Državnicima, velikim Generalima!
Potreban joj je Političar koji će svesno skovati nesvesnu sudbinu njenog Naroda!
Potreban joj je Pesnik koji žarko žudi za Besmrtnošću i ne može manje da mari za slavu, koja je za glumice i farmaceute!
O konformizmu
Reč konformizam potiče od latinske reči conformis, što znači znači saglasnost, povinovanje, pristajanje. Kao jedan od vidova socijalnog uticaja konformizam obuhvata promenu u ponašanju čoveka u skladu sa ponašanjem grupe ili društvenom normom. To podrazumeva prilagođavanje grupnim ili društvenim normama bez obzira da li čovek veruje u njih i ima za posledicu konformističko ponašanje. Zato se i pojam konformizam obično vezuje za prilagođavanje osobe grupi, odnosno promena ponašanja zbog zamišljenog ili stvarnog pritiska okoline.
Društvo