Društvo
Sigmund Frojd - Jedna zgoda iz detinjstva Johana Volfganga fon Getea
“Ako pokušamo da se setimo onoga što nam se dešavalo u najranijem detinjstvu, čest je slučaj da ono što su nam drugi pričali mešamo sa onim što je doista naše sopstveno iskustvo.“ Ovu napomenu iznosi Gete na prvim stranicama životopisa na kojem je počeo da radi u starosti od šezdeset godina. Ispred životopisnog teksta stoje samo nekoliko obaveštenja o njegovom uspelom rođenju “28. avgusta 1749. godine, tačno na dvanaesti podnevni odzvon“.
Mišel Fuko - U dobro vođenoj državi ne bi trebalo da bude siromašnih
Beda se, malo-pomalo, izvlači iz starih moralnih pometnji. Tokom kriza besposlica je poprimila lice koje se više nije moglo brkati sa licem lenjosti: nemaština i prinudna dokolica raširile su se po selima, upravo tamo gde se verovalo da se nailazi na najneposrednije i najčistije oblike moralnog života; sve to otkrivalo je da beda možda ne potiče samo od grešnosti: “Prosjačenje je plod bede, a ona sama ishod je nesrećnih zbivanja u obrađivanju zemlje, ili u radu manufaktura, ili u poskupljenju životnih namirnica, preteranom porastu stanovišta itd...“ Nemaština postaje ekonomsko pitanje.
Ekscentričnost - ekscentricitet
Ekscentričnost ili ekscentricitet se često određuje kao neobično ili čudno ponašanje pojedinca, koje karakteriše odstupanje od parametara normalnog ponašanja, a ljudi koji konstantno ispoljavaju ekscentrično ponašanje su označeni kao osobenjaci ili ekscentrici.
Društvena pokretljivost - socijalna mobilnost
Društvena pokretljivost ili socijalna mobilnost je jedna od ključnih kategorija u sociologiji, koja označava kretanje pojedinaca i grupa među različitim pozicijama u društvu. Ona se ispoljava u tri oblika kao horizontalna, vertikalna i prostorna pokretljivost, koji se često javljaju uporedo jedan sa drugim.
Monteskije - Pravednost podiže glas, ali njen glas s mukom nadjačava buku strasti
Pismo LXXXIII
Uzbek Rediju
U Mletke
Ako ima Boga, dragi moj Redi, onda je preko potrebno da je on pravedan, jer, ako to ne bi bio, on bi bio gori i nesavršeniji od svih bića.
Referentna grupa kao model ponašanja pojedinaca
Koncept referentne grupe je jedan od najosnovnijih u sociologiji. Sociolozi veruju da naš odnos prema grupama i društvu u celini oblikuju naše pojedinačne misli i ponašanja, a posebno naglašavaju uticaj referentnih grupa kao društvene snage na pojedince. Posmatranjem referentnih grupa, bilo da su one rasne, klasne, polne, religijske, regionalne ili zasnovane na etničkoj pripadnosti, starosti ili su lokalna grupa koju definiše komšiluk ili škola, između ostalog mi vidimo norme i dominantne vrednosti i biramo da ih prihvatimo i reprodukujujemo u našem razmišljanju, ponašanju i interakcijama sa drugima, ili ih odbacujemo i pobijamo njihova razmišljanja i delovanja.
Karl Marks - O religiji
Karl Marks nije nikada detaljnije proučavao religiju, niti se bavio religijom kao celovitim sistemom vrednosti. On ističe tri funkcije religije u društvu filozofsku, egzistencionalno-emocionalnu i društveno-političku. Pri tome odbacuje objašnjenje religije na osnovu ideje o najvišem biću, i naglašava da kriterijum dobra i zla treba da se traži u ljudskoj prirodi, a ne u pripisanoj grešnosti čoveka.
Fernando Pesoa - Pravila za život
1. Poveravaj se što je moguće manje. Bolje se uopšte ne poveravati, ali ako se već mora, poveravaj se lažno ili nerazumljivo.
2. Sanjaj što je manje moguće, osim u slučaju da je direktna svrha sna pesma ili književni sastav. Proučavaj i radi.
Aristotel - Poetika
Poetika (grčki Ποιητικός) je Aristotelovo delo napisano oko 335. godine pre nove ere koje govori o pesničkoj veštini, odnosno umetnosti (grčki τέχνη - veština, umeće, umetnost). Veruje se da je Poetika sačinjena od beležaka Aristotelovih učenika sa predavanja u Liceju.
Rože-Pol Droa - Nijedan mislilac nije tako oštro kritikovao etiku kao Fridrih Niče
Etika postoji vekovima i, iako su se njeni stilovi menjali, ona ne prestaje da postoji. U XIX i XX veku smo mislili da izumire, da je više nema. Ne samo zbog događaja koji su obeležili političku istoriju već i zbog radikalnih kritika koje su bile usmerene ka njoj. Niče je najviše od svih zašao u kulise morala i njegovih vrednosti. Dospevši do ponora u kojima se stvaraju ideali, otkrio je gde se to spravljaju razna lukavstva i neprijatni trikovi.
Društvo