Društvo
Arijadnina nit
Izraz Arijadnina nit proizilazi iz antičkog grčkog mita i spominje se do danas. Prema ovom mitu, Tezej je ostavio trag svog prolaska kroz komplikovanu mrežu lavirinta, koristeći nit od klupka koje mu je dala Arijadna. Vremenom je ovaj izraz dobio razne konotacije, esencijalno mitološko i kulturno određenje, što dovodi do mnogih tumačenja. Arijadnina nit se nekad naziva nit vodilja u životu ljudi, ali i spasonosno sredstvo koje omogućava snalaženje u zamršenim situacijama i njihovo razrešavanje. U nauci se ovaj izraz odnosi na metod rešavanja bilo kog problema zadržavanjem sudova svih raspoloživih opcija i njihovim isprobavanjem.
Herman Hese - I kao što se prašuma mora prorediti, prokrčiti i silom ograničiti, tako mora i škola da slomi, da pobedi i silom ograniči prirodnog čoveka
Rektor je istinski uživao što može da usmerava dečaka u kome je razbudio i razvijao častoljublje, da posmatra njegovo rašćenje. Neka niko ne kaže da učitelji nemaju srca, da su okoreli i bezdušni sitničari!
Zigfrid Zomer - Siromašni ljudi od karaktera bili su skoro uvek mršavi, a nisu baš ni bili naročito omiljeni
Trebalo bi, eto, sasvim tačno znati gde karakternost počinje a gde se završava. A to je kod ljudi bilo uvek drukčije. Na kraju, postojala su i različita merila kojima se meri karakter. A postojale su, naravno, i sasvim različite vrste karaktera. Tramvajdžiski karakter, naprimer, državnosavetnički karakter, avijatički karakter i karakter siromašnog sveta.
Damoklov mač
Damoklo je lik koji se pojavljuje u jednoj moralnoj anegdoti koja se obično naziva Mač Damokla i predstavlja aluziju na neposredne i uvek prisutne opasnosti sa kojima se suočavaju oni na položajima u vlasti. Kako beleži čuveni rimski orator Ciceron u svojim Tuskulanskim besedama Damoklo je bio jedan od najbližih i najpoverljivijih saradnika Dionizija Starijeg, neograničenog vladara (tiranina) Sirakuze u staroj Grčkoj u IV veku pre nove ere. Iz ove priče nastao je izraz Damoklov mač, sa značenjem stalna preteća opasnost, koji se koristi i danas kao izraz za veliku nesigurnost koju donosi vlast, stalnu pretnju, opasnost koja neprestano vreba.
Žofr Dimazdije - O slobodnom vremenu
Jedan od najistaknutijih predstavnika sociologije slobodnog vremena, francuski sociolog Žofr Dimazdije pojavu slobodnog vremena posmatra u sklopu razvoja tehničke civilizacije i ocenjuje da postaje sve značajniji faktor u razvoju pojedinca i oblikovanju društva. Istovremeno ističe da je slobodno vreme uslovljeno vrstom rada, ali i utiče na rad i sa njim stvara celinu. Problem slobodnog vremena razrađuje u svom delu U susret civilizaciji slobodnog vremena.
Georg Zimel - O modi
Metodološka mešavina metafizike, ekonomije i društvene teorije podstakla je interesovanje nemačkog filozofa i sociologa Georga Zimela za modu, koju je smatrao teorijskim i važnim poljem istraživanja, koja je ponudila prostor za izrazite, gotovo književne evokacije odeće, ali i za formalni opis dres koda kao vizuelnih i strukturalnih primera za društvene grupe i njihovo određenje.
Luis Kozer - Funkcije društvenog sukoba
Luis Kozer je bio prvi sociolog koji je pokušao da spoji strukturalni funkcionalizam i teoriju sukoba. Njegov rad je bio usmeren na pronalaženje funkcije društvenog sukoba. Koncept društvenog sukoba za Kozera ima središnji značaj pri razumevanju najvažnijih područja društvenih odnosa. U delu Funkcije društvenog sukoba koje je objavljeno 1956. godine nastoji da odredi strukturalni izvor sukobljavanja i da utvrdi funkcije konflikta u društvenom sistemu.
Shvatanja pojma mita
Mit predstavlja jedinstvenu kulturnu formu, koja prati čovečanstvo od najranijih vremena do danas, i nezaobilazan je, često neprimetan činilac u skoro svim životnim situacijama. Nijedno društvo nije postojalo bez mitova, koji “izražavaju njegovo viđenje vlastite prošlosti, sadašnjosti i budućnosti“, a njemu su podložne ne samo primitivne ljudske zajednice, nego i savremene. Kao priča koja ima paralelnu strukturu, on povezuje prošlost sa sadašnjošću i daje sugestije za budućnost.
Vladimir Dvorniković - Kosovski kult
Od 1389 g. javlja se kosovski kult, u suštini religiozni fenomen. Taj kult trebalo je da duhovno premosti stoleća praznine u nacionalnom i državnom kontinuitetu. Vidovdanski kult je jedinstven primer zaštitne funkcije religije u životu naroda; samo istorijska karastrofa mogla je nekim naročitim procesom podsvesnoga duhovnoga reagiranja stvoriti takav spontani kult. Bez autora i pokretača, bez forme i zakona, stvoreno je jedno duboko verovanje, čudan kult smrti i poraza, ali sa pozitivnom dinamikom za novi život. Kult smrti, u ime života.
Teodor Adorno - Autoritarna ličnost
Teodor Adorno sa grupom saradnika je objavio 1950. godine studiju pod nazivom Autoritarna ličnost na osnovu istraživanja autoritarnosti prvenstveno podstaknutog Drugim svetskim ratom i strahotama koje je on doneo sa sobom. Ova studija je bila prvi i najuticajniji rad koji je istraživao potencijalno autoritarnu ličnost, čija je struktura takva da izražava posebnu podložnost antidemokratskoj propagandi, uključujući i antisemitizam.
Društvo