Artnit

Subota, 24 Septembar 2016 11:19

Tomas Bernhard - Napuštam zemlju

Toskanci imaju dobar ukus, rekao sam sebi, to se stalno potvrđuje, ako odem, rekao sam sebi sedeći u tvrdoj fotelji, napuštam ipak samo zemlju zbog čije sam apsolutne beznačajnosti iz dana u dan krajnje deprimiran. Zbog čije sam otupelosti samo iz dana u dan u opasnosti da se ugušim, zbog čijih gluposti bih i bez svoje bolesti pre ili kasnije propao. Zbog čijih nam se političkih kao i kulturnih odnosa, koji su u poslednje vreme postali toliko haotični, želudac okrene kad god se rano ujutro probudimo još pre nego što smo uopšte izašli iz kreveta. Zbog čijeg odsustva potrebe za duhom čovek kao ja odavno više ne očajava, već, istinu govoreći, može samo još da povraća.

Objavljeno u Društvo

Tužno je izgledala.

“Bilejn, moram da odem.“

“Eh, šta se može, ali popij još jedno.“

“Ne, hoću da kažem kako odlazim, svi koji su došli sa mnom odlaze sa... Zemlje. Ne znam zašto, ali nekako si mi postao drag.“

Objavljeno u Pero

“Pa dabome! Gospodin grof diže se zarana, tačno u pola devet ujutro... Gospođa grofica odenu haljinu boje jorgovana opervaženu raskošnom čipkom na okovratniku... Terezina umiraše od gladi... Lukrecija izgaraše od ljubavi... Za ime Boga! Šta se to mene tiče?

Objavljeno u Pero

Uistinu, osećao sam potrebu za ludilom kao što drugi osećaju potrebu za mudrošću ili novcem. Ideja da jedna stvar postoji ili bi mogla postojati, bez obzira na moju težnju za rušenjem, izazivala je u meni nastupe besa i činila da noćima drhtim. Tada sam shvatio zašto ljudsko zlo umnogome prevazilazi životinjsko: jer naše, bez mogućnosti da se odmah ostvari i smiri, raste, akumulira se, intenzivira i prevazilazi.

Objavljeno u Društvo

I tako sedimo tu, na njenoj obali, a za to vreme se mesec, koji je takođe voli, spušta lagano da je poljubi bratskim poljupcem, i da je čvrsto zagrli svojim srebrnim rukama. Mi je posmatramo kako teče, uvek pevajući, uvek žuboreći, u susret svome kralju, moru - dok nam se glasovi ne izgube u tišini, a lule se ugase - te se mi, obični mladi ljudi, osećamo čudno ispunjeni mislima, pomalo žalostivim, pomalo slatkim, tako da u nama gasne svaka želja za razgovorom...

Objavljeno u Pero

I do određene tačke bio sam zahvalan svojoj zemlji jer mi je dala izuzetan razlog za patnju. Voleo sam je iako nije ispunila moja očekivanja. Bio je pravi čas: verovao sam u veličinu nesrećnih strasti. Neizmerno sam voleo da budem dovođen u iskušenje: a konačnim pitanjem činilo mi se upravo to što sam rođen u svojoj zemlji.

Objavljeno u Društvo
Vi ste ovde: Home Društvo Prikazivanje članaka po tagu zemlja