Artnit

Utorak, 12 Decembar 2017 11:40

Martin Hajdeger - O humanizmu

Izričito se pod svojim imenom Humanitas prvi put promišlja i njoj teži u vrijeme Rimske republike. Homo humanus suprotstavlja se homo barbarusu. Homo humanus je ovdje Rimljanin koji rimsku virtus povisuje i oplemenjuje "utjelovljenjem" od Grka preuzete paideia. Grci jesu Grci helenizma kojih se naobrazba naučavala u filozofskom školama. Ona se tiče eruditio et institutio in bonas artes. Tako shvaćena paideia prevodi se s "humanitas". Prava se romanitas homo romanusa sastoji u takvoj humanitas.

Objavljeno u Društvo
Četvrtak, 21 Januar 2016 12:30

Martin Hajdeger - Biće i vreme

Nemački filozof Martin Hajdeger, svoje najveće delo Biće i vreme, koje se smatra ključnim delom egzistencijalističke filozofije, a po mišljenju mnogih najznačajnijim filozofskim delom u XX veku, objavio je 1927. godine. Pokušavajući da otkrije šta je to što određene svetove i načine mišljenja razlikuje od sveta nekog drugog doba, on u ovom delu povezuje Biće i vreme, što mu omogućava da piše o širokoj oblasti istorije duha u vremenu.

Objavljeno u Društvo
Četvrtak, 17 Decembar 2015 12:05

Martin Hajdeger - O strahu

Nemački filozof Martin Hajdeger naglašava osnovno pitanje ljudskog postojanja, ispitujući kako ljudska samosvest zavisi od koncepta vremena i smrti. U središte svoje filozofije stavlja strah i krivicu, koje smatra za osnovna određenja ljudskog postojanja, a savremenog čoveka prikazuje kao bačenog u svet stvari u kome i sam sve više postaje stvar.

Objavljeno u Društvo

Čovek govori. Mi govorimo na javi i u snu. Govorimo uvek, čak i onda kad se ne oglašavamo nijednom rečju već samo slušamo ili čitamo, pa i onda kad posebno niti slušamo niti čitamo, već se umesto toga bavimo nekakvim poslom ili prepuštamo dokolici. Mi uvek govorimo - na ovaj ili onaj način. Govorimo zato što nam je govorenje prirođeno. Ono ne izvire tek iz nekog posebnog htenja.

Objavljeno u Društvo

Suština zemlje kao ni na šta upravljenog nosećeg i samozatvarajućeg, otkriva se pak samo u štrčanju u svet, i u protivstavljenosti zemlje i sveta. Taj sukob je utvrđen u liku dela i delo ga čini očevidnim. Ono što važi za tvorevinu, da ono što je na njoj svojstveno tvorevini dokučujemo samo pomoću dela, važi i za stvarnosno stvari. To što nikada ne znamo o stvarnosnom, odnosno ako znamo, onda samo neodređeno, i da nam je za to potrebno delo, neposredno pokazuje da je zbivanje istine u biću dela jednog dela - otvaranje postojećeg na delu.

Objavljeno u Društvo
Nedelja, 25 Januar 2015 12:55

Martin Hajdeger - O umetničkom delu

Da bismo našli suštinu umetnosti koja zbilja vlada u delu, potražimo zbiljsko delo i pitajmo ga šta i kako ono jeste.

Svima su poznata umetnička dela. Arhitektonska i vajarska dela nalaze se na javnim mestima, izložena u crkvama i stambenim zgradama. U zbirkama i na izložbama izložena su umetnička dela najrazličitijih epoha i naroda.

Objavljeno u Društvo
Vi ste ovde: Home Društvo Prikazivanje članaka po tagu Martin Hajdeger