Artnit

The Art of Loving ili u prevodu na srpski jezik Umeće ljubavi, najpopularnija knjiga poznatog nemačkog filozofa i sociologa Eriha Froma objavljena je 1956. godine. "Je li ljubav umeće? Ako jeste, ona zahteva znanje i trud. Ili je ljubav ugodno osećanje koje se rađa slučajno, nešto što čoveka "obuzme" ako ima sreću?", pita se From. Ljubav objašnjava kao veoma složeno umeće i daje teorijske opise i praktične aplikacije primene ljubavi u najširem smislu te reči.

Ideja o životinji kao junaku koji se žrtvuje je prikazana u mnogim kratkim pričama Oskara Vajlda, koje se često nazivaju bajke, verovatno i zato što je verovao da je čovek dehumanizovan u materijalističkom dobu, a samim tim i da više nije u stanju da ostvari moralna i humana dela. Tema žrtvovanja životinje je i u jednoj od njegovih najboljih kratkih priča Slavuj i ruža, koja je objavljena 1888. godine. Slavuj je tragični heroj, koji žrtvuje svoj život da bi prava ljubav trajala zauvek.

Sen-Žil, 22. avgust 1926.

Rajnere, odgovaraj samo sa "da" na sve što ja hoću - neće otuda proisteći ništa strašno. Ako ti kažem, Rajnere, da sam ja tvoja Rusija, ja ti samo kažem (još jedared) da te volim. Ljubav živi od izuzetaka, izdvajanja, isključivanja. Ona živi od reči i umire od postupaka. Težiti da stvarno budem tvoja Rusija - za to sam isuviše pametna! Obrt reči. Obrt ljubavi.

Jedan od napoznatijih psihologa današnjice Robert Sternberg, tvorac triarhične teorije inteligencije, takođe razvija triangularnu teoriju ljubavi. On smatra da se ljubav sastoji od tri komponente intimnosti, strasti i odanosti, koje mogu da budu zamišljene kao ljubavni trougao sa tri komponente koje formiraju temena.

U godinama pre polne zrelosti, mladalačka moć ljubavi ne obuhvata samo oba pola već sve i svakog, kako čulno tako i duhovno, sve je nadahnuto ljubavnom čari i čudesnom moći preobražaja, što se u kasnije doba povremeno vraća samo kod izabranih i pesnika.

Hajtauer opet sedi kao istočnjački idol između svojih ruku paralelno položenih na naslon stolice. - Idite, Bajrone. Idite. Sada. Odmah. Napustite zauvek ovo mesto, ovo strašno, strašno mesto. Ja vam čitam misli. Reći ćete mi da ste tek sada upoznali šta je ljubav; a ja ću vama reći da ste tek sad saznali šta je nada. To je sve; nada. Predmet nije važan, ni za nadu, pa čak ni za vas. To može imati samo jedan cilj, put kojim ste vi krenuli: greh ili brak.

- Stojte! Ni reči više. Znam što hoćete da kažete. I prvo - hoćete naime da kažete - zaboravili ste večnu ljubav svoje mladosti. Upravo to hoćete da kažete. Smem li vas onda sa svoje strane pitati, najpoštovaniji, gde je ostala moja prva, jedina i večita ljubav? Zar se nije udala za nekog artiljerijskog kapetana?

Tek sad je on najednom shvatio smisao ove prirodne čarolije. Šta su u samoj stvari hteli da mu kažu ovi nizovi topola na horizontu, koji stalno idu u povorci i kao da od njega beže i u isto vreme kao da jure njemu u susret, kako bi se zatim udaljili iza njegovih leđa iščezavajući u magli, dok su se pred njim pojavljivale sve nove i nove povorke jurušajući na njega?

Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znači ništa a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija.

Da, šta je ljubav? Vetar koji šumi u ružama, ne, žuta varljiva svetlost u krvi. Ljubav je pakleno vrela muzika koja čak i staračka srca nagoni da igraju. Ona je kao krasuljak koji se širom otvara dolasku noći, a kao sasa od daha se zatvara i od dodira gine.