Artnit

Kasnije, oko sredine života, odlučivao sam se doista uvek strožije protiv svakog “duhovitog“ pića: ja, protivnik vegetarijanstva iz iskustva, sasvim kao Rihard Vagner, koji me obratio, ne znam dosta ozbiljno da savetujem svima duhovitijim prirodama bezuslovno uzdržavanje od alkoholnih pića. Voda to čini... Ja volim više ona mesta, gde svuda ima prilike, da se crpe iz česama koje teku (Nica, Torino, Sils); jedna mala čaša trči za mnom kao pseto. In vino veritas: čini se, da sam opet i ovde nesaglasan sa čitavim svetom o pojmu “istine“: Kod mene lebdi duh iznad vode...

Objavljeno u Društvo

Ja ne poznajem vas ljude: ta pomrčina, i uteha, često su se već širile oko mene.

Svaka varalica može me naći kraj kapije na drumu, i ja pitam: da li hoće da me prevari?

Objavljeno u Društvo

- Vraćam se nazad, pričam pravu istoriju hrišćanstva. - Već reč “hrišćanstvo“ je nesporazum - u osnovi, postojao je samo jedan hrišćanin, a taj je umro na krstu. “Jevanđelje“ je umrlo na krstu. Ono što se ovog trenutka naziva “Jevanđelje“ već je bila suprotnost onome što je on živeo: “loša vest“, Dysangelium. Netačno je do besmisla, ako se u nekom “verovanju“, primerice verovanju u iskupljenje Hristosom, vidi distinktivno obeležje Hrišćanina: jednostavno, hrišćanska praksa, život kao ono što je živelo onim koji je umro na krstu, jeste hrišćanski...

Objavljeno u Društvo
Ponedeljak, 19 Septembar 2016 11:08

O nihilizmu

Nihilizam potiče od latinske reči nihil, što znači ništa. Kroz istoriju svog korišćenja pojam nihilizam je evoluirao i zato ga i nemački filozof Fridrih Niče određuje kao dvosmislen. Ovaj pojam je popularizovao ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, koji ga prvi put koristi u romanu Očevi i deca, objavljenom 1862. godine karakterizirajući njime životni stav i poglede svog junaka Jevegenija Vasiljeviča Bazarova.

Objavljeno u Društvo
Petak, 11 Decembar 2015 14:32

Fridrih Niče - Aforizmi i strelice

Šta? Ti tražiš? Želeo bi da se udesetostručiš, ustostručiš? Tražiš pristalice? Traži nule!

Staviti se samo u takve položaje gde se ne sme imati prividnih vrlina, gde, nasuprot, kao akrobata na svom užetu, ili padaš ili stojiš - ili srećno prođeš...

Ljudi retko počine samo jednu nepromišljenost. U prvoj nepromišljenosti čine uvek suviše mnogo. Upravo zbog toga će počiniti još jednu, drugu - a ovog puta čine suviše malo...

Objavljeno u Društvo
Sreda, 25 Novembar 2015 12:17

Fridrih Niče - Natčovek i moral

U stavu Fridriha Ničea da je moral evropskog društva samo niz prerušavanja volje za moć i da se argumenti u prilog objektivnosti ovakvog morala ne mogu racionalno podržati ukorenjena je duboko karakterizacija natčoveka ili velikog čoveka (Übermensch). Zato on smatra da se natčovek ne može upustiti u odnose koji su posredovani pozivanjem na zajedničke standarde, vrline ili dobra. Natčovek je oslobođen od verovanja u transcendentalnu realnost i od "morala stada" i ima svoj sopstveni jedini autoritet, a njegovi odnosi sa drugima moraju da budu upražnjavanje tog autoriteta.

Objavljeno u Društvo

Nemački filolog, filozof i pesnik Fridrih Niče je za sobom ostavio izuzetna dela sa dalekosežnim uticajem. Njegovi politički stavovi nikada nisu organizovani u jednom delu, a njegovo shvatanje politike i političkih partija se može prikupiti parcijalno iz njegovih spisa i sažeti na osnovu njegovih aforizama.

Objavljeno u Društvo

Svoje najuticajnije delo Genealogija morala Fridrih Niče je napisao za samo petnaest dana jula 1887. godine, a objavio ga u novembru iste godine. On postavlja cilj da objasni kako se stvaraju vrednosti, što podrazumeva istoriju i analizu moralnih ideja koje su podrpte pre svega kritikom psihologije - pitanjem kako su ljudska bića mogla doći do tih moralnih načela. U nizu zapažanja beleži pojave koje su, tokom više milenijuma, stvarale čovekovo shvatanje moralnosti.

Objavljeno u Društvo

Obojici je zajednička strašna usamljenost koja je spojena sa tim biti-izuzetak. Kjerkegor zna da ne može da ima nikakve prijatelje, a od svoje stalno narastajuće usamljenosti Niče je sa jasnim znanjem patio sve do one granice na kojoj je mislio da to više ne može da podnese. Ponovo obojici dolazi isto poređenje: Niče upoređuje sebe sa hranom na uzvisini u bezdanu: "Usamljen! Ko se isto tako odvažio da ovde bude gost... Možda neka ptica grabljivica: ona zasigurno pakosno visi o koncu..." A Kjerkegor: "Ja stojim tu kao usamljena jela, egoistički zatvoren i usmeren prema onome višem, ne bacam nikakvu senku, i samo divlji golub pravi svoje gnezdo u mojim granama."

Objavljeno u Društvo
Utorak, 03 Juni 2014 14:36

Tako je govorio Zaratustra

Tako je govorio Zaratustra je najzagonetnije filozofsko delo nemačkog filozofa, pesnika i klasičnog filologa Fridriha Ničea, koje zauzima središnje mesto u njegovom stvaranju. Ovo delo nastalo, između 1883. i 1885. godine je jedno od najčitanijih, ali najviše osporavanih dela u XX veku.

Objavljeno u Društvo
Strana 1 od 2
Vi ste ovde: Home Društvo Prikazivanje članaka po tagu Fridrih Niče