Subota, 12 Avgust 2017 10:40

O pojmu katarze

Pojam katarza potiče od grčke reči katharos, i znači pročišćenje. Ovaj pojam, koji uvodi Aristotel u Poetici, znači u prvobitnom, najopštijem smislu moralno čišćenje duše od čulnosti tako da to čišćenje istovremeno deluje na celokupnu ličnost čoveka. Njegovo značenje je predmet kritičke debate tokom vekova.

Objavljeno u Društvo
Subota, 25 Februar 2017 11:45

O pravdi

Pitanje pravde se postavlja u čitavom području ljudskih odnosa, bilo da su oni zasnovani na kooperaciji ili konkurenciji, ako se pri tome pojavljuju suprotstavljeni interesi, zahtevi i dužnosti. Ali, iako je pravda od fundamentalnog značaja za svaki etički sistem o njenoj ideji i definiciji se spore filozofi i politički mislioci vekovima.

Objavljeno u Društvo
Utorak, 06 Decembar 2016 11:39

Aristotel - Poetika

Poetika (grčki Ποιητικός) je Aristotelovo delo napisano oko 335. godine pre nove ere koje govori o pesničkoj veštini, odnosno umetnosti (grčki τέχνη - veština, umeće, umetnost). Veruje se da je Poetika sačinjena od beležaka Aristotelovih učenika sa predavanja u Liceju.

Objavljeno u Društvo
Nedelja, 07 Avgust 2016 11:05

Tiranija većine

Pojam tiranija većine ili tiranija masa se često koristi u raspravama o sistemima demokratije i vladavini većine. Sam naziv ove pojave više zbunjuje nego što razjašnjava i dovodi u nedoumicu spajajući u sebi očigledno različite pojmove. Istovremeno ideje o tiraniji većine sežu vekovima, a u poslednjih dvesta godina su se ostvarivale mnogo puta u raznim okolnostima.

Objavljeno u Društvo
Nedelja, 22 Novembar 2015 12:13

Aristotelovo učenje o vrlini

Učenje o vrlini Aristotel je izložio u delu Nikomahova etika koje je posvetio svom sinu Nikomahu. U njemu posebno ističe da on ne pronalazi objašnjenje vrlina, već da samo artikuliše objašnjenje koje je implicitno u mišljenju, iskazima i postupcima jednog obrazovanog Atinjanina. Pri tome on želi da bude racionalni glas najboljih građana najboljeg grada države.

Objavljeno u Društvo
Petak, 06 Februar 2015 12:40

Lešek Kolakovski - O sreći

Sreća, iako predstavlja temu ukorenjenu u filozofiji i religijskoj misli (da ne govorimo o poeziji), nema takvu popularnost kao predmet razmišljanja u današnje vreme. Čini nam se često da se radi o temi pansionatkinja i gimnazijalaca iz prošlih doba, da je smešno i naivno pitanje: na čemu se zasniva sreća, kako je postići? (Odajmo, ipak, dužnu počast Vladislavu Tatarkijeviču, koji knjigu o sreći nije napisao u neko drugo doba, već u vreme nemačke okupacije Poljske.)

Objavljeno u Društvo
Subota, 17 Januar 2015 13:04

Aristotel - Cilj političke nauke

Ako sad za ostvarljive zadatke postoji takav cilj da mu težimo zbog njega samog, dok sve ostalo želimo samo s obzirom na taj cilj, i ako ne preduzimamo svaku stvar s drugim ciljem pred očima - što bi se tako produžavalo u nedogled dok bi naša /životna/ želja ostala neostvarena i uzaludna/ - takav cilj /kome se teži zbog njega samog/ morao bi nesumnjivo da znači dobro po sebi, i najveće dobro.

Objavljeno u Društvo
Subota, 09 Avgust 2014 11:17

Aristotel - O pravdi i pravičnosti

Govoreći o pravdi, kao prvoj vrlini Aristotel je stvorio sistem koji je imao veliki uticaj na kasniju etičku misao. U Nikomahovoj etici on ističe da su u pravednosti "skupljene sve kreposti", a kasnije proširuje to svoje gledište i, praktično, govori o dva različita smisla pravde.

Objavljeno u Društvo
Utorak, 05 Avgust 2014 12:30

Ideje o krivici u antičkoj Grčkoj

Prava istorija fenomena krivice započinje u antičkoj Grčkoj, gde se razvila bogata lepeza predstava krivice. U pogledu shvatanja krivice stari Grci nisu uspeli da prevaziđu relativno primitivne kategorije, koje su nalik na one koje se sreću u Hamurabijevom zakoniku. Istovremeno u istoriji etičke refleksije problem krivice zauzima posebno značajno mesto u antičkoj grčkoj filozofiji.

Objavljeno u Društvo
Subota, 28 Juni 2014 14:35

Aristotel - Duševne sposobnosti

Od navedenih duševnih sposobnosti pripadaju jednim bićima, kako smo rekli, sve, drugima neke od njih, a nekima samo jedna. Među te sposobnosti ubrojili smo sposobnost hranjenja, požude, opažanja, kretanja u mestu i mišljenja. Biljke imaju samo sposobnost hranjenja, a druga bića uz nju i sposobnost opažanja. Ako pak imaju sposobnost opažanja, imaju i sposobnost požude, jer požuda je prohtev, živa želja i volja.

Objavljeno u Društvo
Strana 1 od 2
Vi ste ovde: Home Društvo Prikazivanje članaka po tagu Aristotel