- Priznajem, Džogen Babu, da čovek greši što je izvan društva, ali to ne znači da je on osobenjak. Izvesno je da čovek ne može večito biti u društvu, kao što ni mač ne može stalno biti u koricama. Onaj deo mača koji se skriva u koricama je glavni deo tog oružja; to je zajedničko svim mačevima. Na balčaku umetnik razvija svoju veštinu u šarama. Tako i ljudsko biće može ispoljiti svoju ličnost i izvan društva. Zaprepašćujuća je činjenica kako svet uspeva da vidi šta čovek radi u svom privatnom životu, u svojoj sobi.

Objavljeno u Pero
Utorak, 22 Novembar 2016 12:38

Remon Keno - Pariz je samo san

“Biće il nebiće, pitanje je sad. Penjati se, silaziti, ići, dići, u tome se sastoji ljucki vek, a čovek na kraju iščezne. Taksi ge doveze, metro ga odveze, a toranj ostaje prema njemu ravnodušan, pa i Panteon. Pariz je samo san, Gabrijel je samo san (dražestan), Caca san jednog sna (ili košmara) a cela ova priča o snu jednog sna i o prividu jednog privida jedva da je išta drugo do bulažnjenje koje je otkucao na mašini neki romansijer-idiot (oh! pardon).

Objavljeno u Pero

Kakav je ishod? Moderni čovek je otuđen od sebe, od svog bližnjeg i od prirode. On je preobražen u robu, svoje životne snage doživljava kao investiciju koja mora da mu donese maksimalno mogući profit u postojećim tržišnim uslovima. Ljudski odnosi su u suštini odnosi otuđenih automata koji svoju sigurnost zasnivaju na tome što svako od njih ostaje blizak krdu i što se ne razlikuje po mislima, osećanjima ili delovanjima. Mada pokušava da bude što bliži ostalima, svako ostaje beznadežno sam, prožet dubokim osećajem nesigurnosti, teskobe i krivice koji su uvek rezultat nemogućnosti da se prevaziđe ljudska odvojenost.

Objavljeno u Društvo

U beskonačnoj rezignaciji leži mir i spokoj; svaki čovek koji to želi a sebe nije ponizio time što samog sebe prezire, - što je još strašnije, negoli biti previše ohol, - može se obučiti da vrši ovo bolno kretanje koje miri sa postojanjem. Beskonačna rezignacija je ona košulja o kojoj se pripoveda u jednoj staroj narodnoj legendi. Konac je tu ispreden pod suzama, tkanje izbeljeno suzama, košulja sašivena u suzama, ali čak i tada ona štiti bolje od čelika i železa. Nesavršenost se u ovoj narodnoj legendi sastoji u tome što neko treći može preraditi ovo platno.

Objavljeno u Društvo

“Šta ću uraditi sa onim što sam naučio? - Ništa.

“A šta nameravate da radite kasnije?“

“Šta podrazumevate pod kasnije?“

“Pa kasnije, hoću, hoću da kažem kada budete završili.“

Objavljeno u Pero

Danas je svet ne samo u strašnom i neizdrživom ekonomskom i političkom položaju, on je pre svega u neizdrživom duhovnom položaju. Ogromnoj opasnosti se podvrgava samo postojanje duhovnog života, sama mogućnost njegovog postojanja. Živimo u vreme ludila. Niko nije primetio da je čovek jednostavno poludeo. Zbog žudnje za životom, zbog ljubavi prema ovom svetu, on je izgubio ravnotežu i srušio se. Svetom je iznova ovladao polidemonizam, od kojeg ga je nekad oslobodilo hrišćanstvo.

Objavljeno u Društvo

Neka je u antici bilo kako mu drago; naši veliki dobrotvori jesu veliki delatelji - veliki državnici i organizatori - čija je sva briga upućena milionima. “Viša vrsta ljudi, koji se služe demokratskom Evropom kao svojim najpodatnijim i najpokretljivijim oruđem, zahvaljujući svojoj premoći u volji, znanju, bogatstvu i uticaju, da bi uzeli sudbinu cele zemlje u svoje ruke i da bi, kao umetnici, oblikovali čoveka.

Objavljeno u Društvo

Ubrzo se vrati goneći pred sobom bez imalo poštovanja sveštenika svoje vere - debelog starca sede brade koju je zajedno s vlažnim haljetkom šibao vetar što je duvao preko njegovog ramena. Nikada nije video tako jadnog gurua.

"Čemu sva ta žrtvovanja, kerosinske lampice, i suvo "zrnevlje", drao se Pero, "ako sediš prekrštenih nogu u blatu i to je sve što možeš da učiniš? Dugo si se bavio bogovima kad su bili zadovoljni i naklonjeni. Sada su ljuti. Razgovaraj s njima!"

Objavljeno u Pero
Utorak, 31 Maj 2016 10:40

O socijalizaciji

Za razvoj čoveka je od presudnog značaja njegova socijalizacija. Socijalizacija i agensi socijalizacije imaju veliku ulogu u životu čoveka, jer ga osposobljavaju da se prilagodi grupi, društvu, radnom kolektivu, određenim institucijama i organizacijama. Čovek se socijalizuje od samog rođenja, i kroz ceo život ima uvek neprekidnu socijalizaciju. Na izuetnu važnost proučavanja socijalizacije ukazivali su sociolozi, antropolozi, psiholozi.

Objavljeno u Društvo
Subota, 21 Maj 2016 11:23

Ralf Darendorf - Homo sociologicus

Nemačko-britanski sociolog, ekonomista, filozof i liberalni političar Ralf Darendorf je najpoznatiji po svom doprinosu razvoju konfliktnih teorija društva. Studija Homo sociologicus (Sociološki čovek) je objavljena 1958. godine u Kelnu, u dva broja Časopisa za sociologiju i socijalnu psihologiju. U ovoj studiji Ralf Darendorf tvrdi da u osnovi sociološkog mišljenja postoji pojednostavljen pojam pojedinca, u kojem se on posmatra kao jednostrano određen društvenim uticajem. Ovu ideju je nazvao Homo sociologicus, a ona je povezana sa konceptom društvenih uloga.

Objavljeno u Društvo
Strana 1 od 5
Vi ste ovde: Home Društvo Prikazivanje članaka po tagu čovek