Artnit

Petak, 04 Oktobar 2013 19:09

Platonovo shvatanje muzike Istaknut

Paolo Veroneze - Muza sa lirom Paolo Veroneze - Muza sa lirom

Grčki filozof Platon ističe značaj muzike za stabilnost društva i države. Pojam muzike izvodi iz etičkog principa, a to pretpostavlja da muzika teži ostvarenju etičkog ideala. Platon je odnos prema muzici odredio u svojim delima, a posebno u Državi i Zakonima.

Platon prirodu muzike određuje u vezi sa njenom iracionalnošću. U svom delu Država strepi od toga da će se muzika, zbog svoje iracionalne prirode, zbog objektiviranja iracionalnog principa suprostavljati načelu umne države.

Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država. Zato Platon preporučuje državniku da ozbiljno prati delovanje muzike u društvu. Dobro se treba čuvati svake promene u muzici, jer su to opasne stvari, "moraju paziti na to da u... muzičko vaspitanje ne uđu nikakve nesređene novotarije... Damon tvrdi, kaže Platon, a ja se slažem s njim da se načela muzike ne mogu nigde dotaći, a da se pri tom ne pokolebaju i najviši državni zakoni". Može se dogoditi da muzika, uzimajući nekontrolisano maha u društvu, zahvati, kaže Platon, i sam zakon i ustav države. Zato muziku ubraja u moguća sredstva promena društvenog poretka: "Kada se stil muzike menja, sa njom se menjaju i osnovni zakoni države."

Platon u Zakonima ističe: "S vremenom su se pojavile vođe koje su u muzici postupale nezakonito... Obuzeti euforijom i vođeni nepriličnim duhom hedonizma, oni su... mešali različite vrste muzike. Tako su svojim bezumljem nenamerno lažno svedočili protiv muzike, kao da je lišena bilo kakvog merila ispravnosti, i kao da je zadovoljstvo slušaoca najbolji kriterijum, bilo da je taj slušalac dobar ili loš čovek. Putem kompozicija ovakve prirode, za koje su napisali srodne reči, oni su u narodu negovali duh muzičkog bezakonja i drsko uverenje da sam može da sudi o vrednosti muzike."

Da bi postigao određeni socijalni cilj, Platon je morao da ograniči i usmeri muzičko stvaranje. Kriterijum ocene i selekcije je više etički, nego estetički. Tako je po izvršenoj selekciji muzičkih instrumenata prihvatio liru i kitaru, Apolonove instrumente, korisne za polis. Izbacio je trigonon, pektidu, pa i frule, Marsijine instrumente i nosioce tirsosa, Dionisove pratioce. Platon piše da je reč o "instrumentima nezgodne moći, koji mogu zavesti, očarati, fascinirati, opiti, prodreti u dušu i prisvojiti je". Sem toga "ne smemo tražiti da budu ritmovi šareni i raznoliki, nego treba da odgovaraju sređenom i muškom životu". Od tonskih vrsta treba izbaciti: jonsku i lidijsku, a sačuvati i dalje negovati dorsku i frigijsku.

Po Platonu uživanje muzike je "nedopustivo osećanje", i čak "otvoreno svetogrđe". Uživajući elemenat u muzici se nalazi u suprotnosti sa racionalnim životom. Zato Platon insistira na strogoj disciplini u negovanju samo onih muzičkih formi koje najmanje potresaju i uzbuđuju, i koje, saglasno sa drugim duhovnim aktivnostima, snaže duh čuvara, preventivno ga obezbeđujući od nepotrebne bahatosti, ali i od mlitavosti.

Po Platonu muzika treba da što je moguće manje podstiče strasti, jer bi, u suprotnom, moglo doći do nemira u "mirnim" socijalnim slojevima, a zatim, i do raspada i blokiranja funkcionisanja celine grada-države. Muzika treba što više da podstiče harmoniju, meru i red - kategorije tipično racionalističkog porekla. Platon ističe: "Muzika je moralni zakon. Ona daje dušu univerzumu, krila umu, let mašti i šarm životu i svemu ostalom." Otuda potreba da se muzika očisti od te njene moći i zatvori u čistu harmoniju lire i kitare, koje su sposobne da reprodukuju kosmičku harmoniju, uzor za harmoniju grada-države.

Pročitano 8459 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Platonovo shvatanje muzike