Artnit

Utorak, 24 Septembar 2013 16:59

Konrad Lorenc - O agresivnosti Istaknut

Adrien van Ostade - Tuča Adrien van Ostade - Tuča

Čuveni austrijski biolog i zoolog Konrad Lorenc u svom delu O agresivnosti, objavljenom 1963. godine objašnjava agresivnost na osnovu dugogodišnjeg istraživanja ponašanja životinjskih čopora, posebno vukova i gorila. On smatra da je izvor agresivnog ponašanja ljudi i životinja urođeni agresivni instinkt koji je veoma moćan i važan za održavanje jedinke i vrste.

Konrad Lorenc, objašnjava agresivnost nakupljanjem energije u središtima neurona, što dovodi do eksplozije, bez obzira na spoljne uslove. Agresivno ponašanje koje ima svoj izvor u instinktu postoji i kod ljudi. On smatra da se ljudi međusobno ne bore zato što spadaju u različite, suprotne grupe, već stvaraju takve grupe da bi mogli da se bore.

Ljudska agresivnost je neuporedivo veća od agresivnosti primata. Istorijska činjenica postojanja agresivnosti čoveka prema članovima svoje ljudske zajednice ne može se ni uporediti sa agresivnošću divljih zveri prema primercima njihove vrste. Kod ljudi se krvoločnost, kanibalizam, ubistvo i mučenje drugih ljudi ispoljava u mnogim zajednicama kroz čitavu predistoriju. Tako se ni agresivnost lovca, ni agresivnost prema drugim ljudima, ne može smatrati nasleđem predaka primata, jer je kod njih nema. Agresivnost čovečje vrste je ljudska tekovina, nastala verovatno istovremeno sa kulturom, naime sa upotrebom alata.

Konrad Lorenc smatra da se ne može odrediti da li je veća agresivnost čoveka ili grabljivih zveri, i to zato što čovek ispoljava svoju agresiju vrlo često nad ljudima, dok je kod životinja agresivnost prema jedinkama svoje vrste delimično zakočena. Osim toga čovek ne lovi niti ubija kandžama i zubima, već alatom. Lorenc istražuje mehanizam kočenja agresije kod mnogih životinja. On zaključuje da kod divljih zveri, kod mnogih ptica, pa čak i kod riba koje imaju ubojite organe i mogu lako usmrtiti člana svoje vrste, agresivni instinkti imaju urođenu kočnicu. Kada u borbi slabija životinja iste vrste vidi da će izvući "deblji kraj", ona čini gest popuštanja i smirivanja, a jača životinja u tom momentu ne može da je dalje grize ili udara. Lorenc smatra da čoveku nedostaje ova kočnica. Pošto čovek kao primat nije imao prirodno ubojito oružje, kao što su kandže, rogovi, kopita ili zubi, nije ni bilo potrebno da se razvije mehanizam kočenja agresivnosti. Kada je napustio životinjski svet i počeo da koristi alat, granu, kamen, kost, nije više došlo do razvoja takve kočnice. Po njemu agresivnost čoveka prema čoveku ne bi bila tako velika kada bi on morao žrtvi pregristi vrat ili je ubiti noktima.

Alat i oružje stvaraju distancu i omogućavaju agresiji nekočeni uspon. Čovek je izmislio veštačka oruđa i oružja koja imaju izuzetno veliku moć ubijanja. To znači da sa mitraljezom i dalekometnim topom ljudska agresivnost postaje još opasnija, a sa atomskom bombom čak i samoubilačka. Međutim, i kod čoveka postoje neke forme kočenja agresivnosti, kao što su na primer pušenje "lule mira", razni dobri maniri, osmeh pri pozdravljanju.

Pročitano 4132 puta Poslednji put izmenjeno Subota, 18 Maj 2019 11:09

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Konrad Lorenc - O agresivnosti