Iako je moderna civilizacija oslobodila ljude na brojne praktične načine i pružila im razne pozitivne slobode, njeni psihološki uticaji prema Fromu doveli su do epidemije negativne slobode. Erih From ističe da se od srednjeg veka, preko renesanse do modernog sveta čovek borio za svoju slobodu i oslobađanje od starih okova. Nakon vekova borbe, on je uspeo da izgradi neslućeno bogatstvo u materijalnim dobrima, demokratska društva u raznim delovima sveta i uspešno se odbranio od novih totalitarnih spletki. Međutim, savremeni čovek, oslobođen veza pred-individualističkog društva, koje mu je istovremeno davalo sigurnost i ograničavalo ga, nije stekao slobodu u pozitivnom smislu ostvarenja svog individualnog ja, odnosno izraz njegovih intelektualnih, emocionalnih i čulnih potencijala. Sloboda, iako mu je donela nezavisnost i racionalnost, učinila ga je izolovanim, a samim tim i teskobnim i nemoćnim. Erih From dodaje da je savremeni čovek i dalje nespokojan i u iskušenju da svoju slobodu preda diktatorima raznih vrsta, ili da je izgubi preobražavajući se u mali zupčanik mašine, dobro nahranjen i obučen: ne više slobodan čovek, već robot.
Erih From određuje kao iracionalne pokušaje da se izbegne ili umanji nepodnošljivo osećanje usamljenosti savremenog čoveka, a koji, zapravo, samo još više pojačavaju osećanje izgubljenosti. Kako kaže From: "Ishod te nesrazmere između slobode od svake spone i nedostatka mogućnosti za pozitivno ostvarivanje slobode i individualnosti doveo je Evropu do paničnog bežanja od slobode u nove spone ili bar u potpunu ravnodušnost." On uviđa nekoliko oblika bekstva - ka autoritarizmu, rušilaštvu dok je konformizam najrasprostranjeniji mehanizam bekstva u modernom društvu.
U delu Bekstvo od slobode Erih From navodi ulogu društva u oblikovanju čovekovog karaktera. On govori o društvenom karakteru, koji sadrži "suštinsko jezgro karakterne strukture većine članova jedne grupe koje se razvilo kao posledica osnovnih iskustava i oblika života zajedničkih toj grupi".
