Artnit

Petak, 17 Maj 2013 21:56

Imanuel Kant - Moralni zakon Istaknut

Englesko izdanje knjige Kritika praktičnog uma iz 1898. godine Englesko izdanje knjige Kritika praktičnog uma iz 1898. godine

Nemački filozof Imanuel Kant je smatrao da je izvor svakog moralnog čina u volji čoveka. Naglašavajući značaj moralnog zakona on kaže: "Dve stvari me ispunjavaju sve većim strahopoštovanjem i divljenjem što ih više promišljam - zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni."

Kant je tvrdio da je za ljudski moral nužno da se pretpostavi da čovek ima besmrtnu dušu, da postoji Bog i da čovek ima slobodnu volju. Ove pretpostavke je nazvao "praktičnim postulatima".

Razlika između ispravnog i pogrešnog je nešto stvarno postojeće za Kanta. Svi ljudi znaju šta je ispravno, a šta pogrešno, i to je ugrađeno u naš um. Po Kantu svi ljudi imaju "praktičan um", tj. određenu razumsku sposobnost koja nam u svakom trenu kaže šta je ispravno, a šta pogrešno na području morala. Mada svaki čovek ima u svojoj svesti moralni zakon od njegove volje zavisi hoće li ga poštovati ili ne. Tako je moralni zakon uslov "praktičnog uma".

Po Kantu moralni zakon prethodi svakom iskustvu i on je "formalan" i univerzalan i važi za sve ljude u svim društvima i u svim vremenima. On ne kazuje da treba učiniti nešto određeno u određenoj situaciji, već kako čovek treba da se ponaša u svim situacijama. Ovaj zakon ima istu apsolutnu važnost kao i fizički prirodni zakoni.

Najviši moralni zakon Kant je definisao kao kategorički imperativ. On glasi: "Postupaj tako da maksima tvoje volje uvek može važiti kao princip opšteg zakonodavstva". To znači da svaki pojedinačni čin mora biti takav da bi ga slobodno mogli ponoviti svi ljudi. Dakle, kada činimo nešto moramo uveriti sami sebe da želimo da to isto čine i svi drugi koji se nađu u odgovarajućoj situaciji. Po Kantu, to je stav koji povezuje svaku pojedinačnu volju sa zahtevom za opštim važenjem. Zato se vrhovni moralni zakon može i ovako definisati: "Postupaj tako da čovečanstvo u tvojoj ličnosti, i u ličnosti svakog drugog, uvek upotrebljavaš kao cilj, a nikada samo kao sredstvo". Dakle, mi ne možemo koristiti druge ljude da bismo postigli nešto za nas, ali nemamo ni prava da koristimo samo sebe kao sredstvo da bi se postiglo nešto.

Za Imanuela Kanta moralni zakon je podjednako apsolutan i važi podjednako opšte, kao na primer zakon uzročnosti. Iako se on ne može dokazati razumom, ipak je neizbežan, i ne postoji ni jedan čovek koji će ga poreći. Kada čovek odluči da dela poštujući zakon morala - dela slobodno. Ta sloboda nas po Kantu i čini ljudima, jer životinje postupaju samo po sopstvenim željama i potrebama i nemaju nikakvu slobodu da postupaju po nekom moralnom zakonu.

Pročitano 19993 puta Poslednji put izmenjeno Utorak, 24 Mart 2015 12:32

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Imanuel Kant - Moralni zakon