Artnit

Ponedeljak, 25 Mart 2019 11:25

Artur Šopenhauer - Svaki kome treba novaca prosto sedne i piše knjigu, i publika je toliko glupa da je kupuje Istaknut

Karl Špicveg - Pisac Karl Špicveg - Pisac

Postoje, pre svega, dve vrste pisaca: takvih koji pišu zbog same stvari, i takvih koji pišu zato da bi pisali. Oni prvi imali su misli, ili su doživeli iskustva koja im se čine vredna da ih saopšte; ovima drugim treba novaca, pa zato i pišu, za novac. Ovi misle zato da bi mogli pisati. Mogu se poznati po tome što svoje misli, kolikogod mogu više, raspredaju, a izvode i upola tačne, krnje, preterane i nesigurne misli, a obično vole polutamu, kako bi izgledali ono što nisu; zbog toga je njihovo pisanje lišeno određenosti i potpune razumljivosti. Otuda se može lako primetiti, da oni pišu samo da bi trošili hartiju.

Ovo se oseća i kod naših najboljih pisaca: mestimice, na primer, u Lesingovoj Dramaturgiji, pa čak i u ponekim romanima Žana Paula. Čim se to oseti, knjigu treba odbaciti: jer vreme je skupo. U osnovi, pak, pisac obmanjuje čitaoca čim piše samo zato da bi trošio hartiju: jer on se izgovara kao da piše zbog toga što ima nešto da saopšti. - Honorar i zabrana preštampavanja su, u osnovi, upropašćivanje književnosti. Stvari od vrednosti piše jedino onaj što piše isključivo radi same stvari. Kakva bi neocenjiva dobit bila kada bi, u svima granama jedne književnosti, postojalo samo malo knjiga, ali odličnih. No to nikada ne može biti, dok god se može zasluživati honorar. Jer izgleda kao da neko prokletstvo leži na novcu: svaki pisac postaje rđavim čim piše radi makakve dobiti. Najbolja dela velikih ljudi sva su iz onog vremena, kada su još morali pisati bilo badava bilo za kakav veoma mali honorar. Dakle i ovde se potvrđuje ona španska poslovica: honra y provecho no caben en un saco. (Čast i novac ne spadaju u istu vreću). - Sva beda današnje književnosti u Nemačkoj, i van nje, potiče odatle što se knjige pišu radi zarađivanja novca. Svaki kome treba novaca prosto sedne i piše knjigu, i publika je toliko glupa da je kupuje. Sekundarna posledica ovoga zla je upropašćivanje jezika.

Veliki broj rđavih pisaca živi isključivo od gluposti publike, koja neće ništa da čita sem onoga što je danas štampano: - žurnaliste! Tačno ime! U prevodu ono bi značilo "nadničari".

Iz dela O pisanju i stilu

Pročitano 597 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Artur Šopenhauer - Svaki kome treba novaca prosto sedne i piše knjigu, i publika je toliko glupa da je kupuje