Artnit

Ponedeljak, 20 Novembar 2017 11:23

Tomas Bernhard - Nikada nisam imao ni oca ni majku, ali Mišela de Montenja zato jesam, oduvek Istaknut

Daniel Dumonstier - Portret Mišela de Montenja Daniel Dumonstier - Portret Mišela de Montenja

Montenja sam oduvek voleo kao malo kog. Oduvek sam hrlio svom Montenju, kad god bi me spopao smrtni strah. Montenj me je usmeravao i navodio, pa i vodio i zavodio. Montenj je oduvek bio moje spasenje i moje izbavljenje. Kada sam na kraju u sve druge izgubio poverenje, u svoju nepregledno veliku filozofsku porodicu, koju bih jedino mogao da opišem kao nepregledno veliku francusku filozofsku porodicu, u kojoj je oduvek prisutna bila samo nekolicina nemačkih i italijanskih rođaka, koji su, moram reći, svi rano preminuli, kod svog Montenja oduvek sam bio kao kod kuće.

Nikada nisam imao ni oca ni majku, ali Montenja zato jesam, oduvek. Moji roditelji, koje nikada neću zvati ocem i majkom, odbacili su me još od prvog trenutka, a posledice njihovog odbacivanja osetio sam veoma rano, te sam otrčao u zagrljaj svom Montenju, to je istina. Montenj, oduvek sam smatrao, ima veliku, nepreglednu filozofsku porodicu, ali te članove filozofske porodice nikada nisam voleo više od svog Montenja, glave porodice.

Na putu ka kuli, u biblioteci nužno zamračenoj zbog najezde komaraca, oslobodivši se iz kandži roditeljskih, grčevito sam želeo da se uhvatim isključivo za jednog člana te francuske filozofske porodice, ali nikad nisam pomislio da ću, čak i u dubokoj tami, s takvom sigurnošću posegnuti i pronaći svog Montenja.

Iz pripovetke Montenj (zbirka pripovedaka Gete na sssamrti)

Pročitano 699 puta Poslednji put izmenjeno Četvrtak, 05 Decembar 2019 11:33

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Tomas Bernhard - Nikada nisam imao ni oca ni majku, ali Mišela de Montenja zato jesam, oduvek