Artnit

Petak, 03 Novembar 2017 12:09

Mentalitet stada ili instinkt stada Istaknut

Ilustracija mentaliteta stada Ilustracija mentaliteta stada

Ponašanje stada se odnosi na ponašanje grupa pojedinaca koji deluju zajedno bez ikakvog planiranja ili centralizovanog pravca. Pojedinci često prate grupu i pokušavaju da budu u skladu sa mišljenjem i ponašanjem gomile, a ovo ljudsko ponašanje dovodi do upoređivanja sa ponašanjem stada životinja i naziva se mentalitet stada ili instinkt stada.

Britanski začetnik neurohirurgije Vilfred Troter u svojoj poznatoj studiji Instinkti stada u miru i ratu, objavljenoj 1914. godine ističe duševne fenomene koje je uočio u masi. On smatra da je instinkt stada urođen čoveku kao i životinjskim vrstama.

Izraz ponašanje stada potiče od ponašanja životinja u stadu, grupi i jatu. Ponašanje stada kod životinja uglavnom se vidi kada grupa životinja beži od predatora. Britanski biolog evolucionista Vilijam Donald Hamilton u članku Geometry For The Selfish Herd, što u prevodu sa engleskog jezika znači Geometrija sebičnog stada objavljenom 1971. godine, tvrdi da se svaki pojedini član stada ili krda pomera, što je moguće bliže centru grupe koja beži u nadi da će smanjiti sopstvenu opasnost. Tako grupa, odnosno stado ili krdo izgleda kao jedinica koja se zajedno kreće, ali njena funkcija proizilazi iz nekoordinisanog ponašanja jedinki koje služe same sebi.

Ponašanje stada je uobičajeno u aktivnostima kao što su ulične demonstracije, investicije na berzama i gubici, sportski događaji, verska okupljanja, stranačke aktivnosti, predizborne kampanje, neredi, štrajkovi, nasilje rulje. Pored toga, ponašanje stada je vidljivo u svakodnevnim ljudskim aktivnostima koje se odnose na presude, donošenje odluka i formiranje mišljenja.

Ponašanje stada kod ljudi može biti efikasno na neki način kada se određenom količinom socijalne kohezije može postići usaglašenost grupe. Međutim, u mnogim slučajevima ponašanje stada može imati katastrofalne posledice kada grupe mogu pogrešiti, a pojedinci izgube svoju nezavisnost. U odsustvu razmene individualnih stavova i mišljenja postoji mogućnost da grupa učini kolektivne greške. Kada ponašanje stada izaziva emocije, to može dovesti do histeričnog ponašanja kao što se vidi u nasilju mafije ili nasilnim grupnim demonstracijama. Kada se pojedinac prepusti ponašanju stada, skoro gubi duševnu nezavisnost kako bi se uklopio u društvenu grupu i može vršiti neodgovorne postupke imitiranjem grupe.

Pročitano 1129 puta Poslednji put izmenjeno Petak, 22 Mart 2019 12:23

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Mentalitet stada ili instinkt stada