Artnit

Sreda, 18 Oktobar 2017 11:05

Bernar Buržoa - O Fenomenologiji duha Georga Vilhelma Fridriha Hegela Istaknut

Fenomenologija duha, jedan od najtežih tekstova u celokupnoj filozofskoj literaturi, u stvari nije pedagoško delo namenjeno inicijaciji u spekulaciju. Ono je već spekulativno opravdavanje usvajanja spekulativne tačke gledanja. Pretpostavljajući u svoga čitaoca filozofsko odbacivanje protivrečnosti, Hegel pokazuje da svako određenje znanja drugačije negoli je ono kojim ono zna da je identično onome što zna, naime da je mišljenje zapravo samomišljenje bića, dovodi do samoporicanja i samoponištenja tog znanja.

To dokazuje pogrešnost (predhegelovskih) filozofija koje u znanju apsolutizuju ovaj ili onaj njegov momenat umesto da ga ozbiljuju u celosti njegovih konstitutivnih momenata apsolutnog znanja racionalne spekulacije. Hegel istražuje predspekulativno znanje koje, fiksirajući razliku između subjekta i objekta, ostaje prirodno znanje, duh koji nije, u celovitosti svojih manifestacija, u punoj meri duh. Tada celokupan život svesti, praktične i teorijske, od proste čulne izvesnosti do religijskog otkrovenja, biva suočen s njenim suštinskim zahtevom za samoidentičnošću u različitosti njenog sadržaja, to jest za istinom. A svest je duh ukoliko se ovaj pokazuje samome sebi i, zahvaljujući tome, zauzima distancu spram sama sebe, raščlanjuje se u odnosu subjekt-objekt, kao subjekt koji svoj sadržaj tada doživljava ili iskušava kao nešto drugačije od sebe; stoga se fenomenologija duha, nauka o pojavnosti, o fenomenu, duhu, može označiti i kao “nauka o iskustvu svesti“.

Iz dela Klasična nemačka filozofija

Pročitano 618 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Bernar Buržoa - O Fenomenologiji duha Georga Vilhelma Fridriha Hegela