Odštampajte ovu stranicu
Utorak, 08 Novembar 2016 12:12

Fridrih Niče - U stvari, nije postojao čak nijedan hrišćanin Istaknut

- Vraćam se nazad, pričam pravu istoriju hrišćanstva. - Već reč “hrišćanstvo“ je nesporazum - u osnovi, postojao je samo jedan hrišćanin, a taj je umro na krstu. “Jevanđelje“ je umrlo na krstu. Ono što se ovog trenutka naziva “Jevanđelje“ već je bila suprotnost onome što je on živeo: “loša vest“, Dysangelium. Netačno je do besmisla, ako se u nekom “verovanju“, primerice verovanju u iskupljenje Hristosom, vidi distinktivno obeležje Hrišćanina: jednostavno, hrišćanska praksa, život kao ono što je živelo onim koji je umro na krstu, jeste hrišćanski...

Takav život je još danas moguć, a za izvesne ljude čak i neminovan: pravo, izvorno hrišćanstvo biće mogućno u ma koje doba... Ne verovanje, nego delanje, pre svega ne delanje u mnogo stvari, jedan drugi način bivstvovanja /Sein/... Stanja svesti, koja god vera, držati se istinitog na primer - svaki psiholog to zna - jesu savršeno ravnodušna i petog reda prema vrednosti instinkata: strožije rečeno, čitav pojam duhovne uzročnosti je lažan. Svesti hrišćanina, hrišćanski život, na neko držanje-do-istinitog, na puku fenomenalnost svesti, znači poricati bit hrišćanskog. U stvari, nije postojao čak nijedan hrišćanin. “Hrišćanin“, ono što se posle dve hiljade godina naziva hrišćaninom, jeste samo psihološko samonerazumevanje. Tačnije gledano, vladali su u njemu, uprkos svoj “veri“, naprosto instinkti - i kakvi instinkti! - U svakom dobu “vera“ je bila, na primer kod Lutera, samo plašt, izgovor, zavesa, iza koje su svoju igru igrali instinkti - jedno dovitljivo slepilo nad vladavinom izvesnih instinkata...

Iz dela Antihrist

Pročitano 1452 puta
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci