Artnit

Ponedeljak, 21 Decembar 2015 12:07

Johan Gotlib Fihte - O slobodi Istaknut

Nemački filozof Johan Gotlib Fihte se deklarisao kao učenik Imanuela Kanta i nastavljač njegove filozofije. U tumačenju Kantove filozofije Fihte je pokazao suštinu slobode. On kaže: "Pri samom pomenu reči sloboda moje srce se otvara i cveta, a pri pomenu reči nužnost ono se bolno grči." Za njega je "biti slobodan ništa, postati slobodan blaženstvo".

Johan Gotlib Fihte definiše odnos čoveka prema prirodi, a njegovo učenje o nauci sadrži zahtev, da čovek kao umno biće treba da ovlada potpuno nerazumnom prirodom. Spoljašnja priroda nam se nameće i zaustavlja nas, ali je ona i glina za naše stvaranje. Stvari su takve kakve jesu, ali ne zato što su nezavisne od mene, nego zato što ja činim da tako bude; stvari zavise od načina na koji s njima postupam, za šta su mi potrebne. Tako na primer, Fihte ističe da hrana nije tu zato što sam gladan, već je moja glad čini hranom.

"Ne prihvatam ono što priroda nudi zato što moram, to rade životinje", kaže Johan Gotlib Fihte, a zatim ističe: "Ono što priroda nudi ne prihvatam zato što moram, verujem u to zato što hoću... Ko je gospodar priroda ili ja?" Jer, ako stvaramo ponovo zadobijamo slobodu, a Fihte smatra da taj zadatak svaki čovek treba da prihvati s jasnom svešću i da i najneugledniji rad ima dostojanstvo i doprinosi ostvarenju opšte ljudske svrhe. Čovek koji ne stvara i koji jednostavno prihvata ono što mu život ili priroda nude je mrtav čovek, a to ne važi samo za ljudska bića, već i za narode.

Prema Johanu Gotlibu Fihteu sloboda je dvosmislena. Zato što sam slobodan, u stanju sam da uništim druge; sloboda je sloboda da se počine zla dela. Divljaci ubijaju jedni druge. Kultura nije međutim, sredstvo za odvraćanje od nasilja, nego neka vrsta moralne regeneracije. Civilizovani narodi će sa izvesnom dalekovidošću, koristeći moć zakona, jedinstva i kulture, istrebiti jedni druge.

Pročitano 2248 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Johan Gotlib Fihte - O slobodi