Odštampajte ovu stranicu
Četvrtak, 03 Decembar 2015 12:43

Žan Pol Sartr - Stid ili ponos otkrivaju mi pogled drugog i mene sama na kraju tog pogleda Istaknut

Dizajn korica knjige Biće i ništavilo Dizajn korica knjige Biće i ništavilo

Tako ja ne smjeram na drugog kao na predmet, niti na svoje ego kao na predmet za sebe sama; čak i ne mogu da upravim svoju praznu intenciju prema tome egu kao prema jednom predmetu koji je sada izvan moga dohvata; ono je, u stvari, odvojeno od mene jednim ništavilom koje ne mogu da ispunim, pošto ga shvatam kao ništavilo koje nije za mene i pošto ono u principu postoji za drugog; ne smjeram na njega kao da bi mi ono jednoga dana moglo da bude dato već, naprotiv, ukoliko mi izmiče u principu i ukoliko mi nikada neće pripadati. Ipak, ja sam taj ego; ne odbacujem ga kao stranu predstavu, već mi je ono prisutno kao jedno ja koje sam ja ne znajući to, jer ga otkrivam u stidu (u drugim slučajevima - u ponosu). Stid ili ponos otkrivaju mi pogled drugog i mene sama na kraju tog pogleda; stid ili ponos čine da živim, a ne da spoznajem situaciju bića koje je gledano.

Stid je, kao što smo naznačili na početku ove glave, stid od sebe; stid je saznanje da sam ja taj predmet koji drugi gleda i prosuđuje. Mogu da se stidim samo ukoliko mi moja sloboda izmiče da bi postala dat predmet. Tako je, izvorno, veza moje nerefleksivne svijesti sa mojim egom koje je posmatrano, ne saznajna već bivstvujuća veza. Ja sam, iznad svakog saznanja koje mogu da imam, ovo jastvo koje drugi spoznaje. I ja sam ovo jastvo - koje sam - u svijetu koji mi je drugi otuđio, jer pogled drugog obuhvata moje biće i zajedno sa njim zidove, vrata, ključaonicu; sve ove stvari-oruđa usred kojih se nalazim okreću prema drugom jedno lice koje mi u principu izmiče. Na taj način, ja sam svoje ego za drugoga usred jednog svijeta koji otiče prema drugom.

Iz dela Biće i ništavilo

Pročitano 1427 puta
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci