Nedelja, 22 Novembar 2015 12:13

Aristotelovo učenje o vrlini Istaknut

Dizajn korica knjige Nikomahova etika Dizajn korica knjige Nikomahova etika

Učenje o vrlini Aristotel je izložio u delu Nikomahova etika koje je posvetio svom sinu Nikomahu. U njemu posebno ističe da on ne pronalazi objašnjenje vrlina, već da samo artikuliše objašnjenje koje je implicitno u mišljenju, iskazima i postupcima jednog obrazovanog Atinjanina. Pri tome on želi da bude racionalni glas najboljih građana najboljeg grada države.

Arisotel određuje vrline kao one osobine čije će posedovanje omogućiti pojedincu da postigne eudaimoniu, što se može prevesti kao blaženstvo, sreća, blagostanje. Pitajući se šta je vrlina on kaže: "Vrlina je kada se strasti ponašaju prema umu." Neposredni ishod upražnjavanja vrlina određuje kao izbor koji rezultira u ispravnom postupku.

U skladu sa podelom duše na nerazumski i razumski deo, Aristotel deli i vrline na etičke ili moralne vrline koje su vezane uz nerazumski deo duše i to njegov požudni deo, i na dianoetičke ili logičke vrline vezane uz razumski deo duše.

Etičke ili moralne vrline su praktične, odnose se na ljudsku praksu, delatnost i za njihov razvoj, smatra Aristotel, važna je volja. Volja čoveka vođena razumom je pokretač, a njegovim ispravnim izborom, dugotrajnim vežbanjem i navikama se razvijaju etičke vrline. Kod razvoja ovih vrlina ističe se princip prave mere ili sredine koji postoji u prirodi. Na primer, hrabrost se nalazi na sredini između kukavičluka i nepromišljene smelosti, darežljivost između škrtosti i rasipništva, ponos između malodušnosti i oholosti, pravda između činjenja nepravde i trpljenja nepravde. Velikodušnost je za Aristotela "ukras" među vrlinama i ona je sredina između malodušnosti i oholosti.

Dijanoetičke ili logičke vrline se tiču samo nalaženja istine, čistog saznanja i upućuju na bavljenje naukama. U ove vrline spadaju mudrost, moć razumevanja i praktična mudrost. Ove vrline nadmašuju etičke i zato je umnost "kruna svih vrlina". Centralna vrlina je po Aristotelu phronesis, koji je kao sophrosune izvorno aristokraska pohvala i karakteriše nekoga ko zna šta mu priliči, ko se ponosi insistiranjem na onome što mu pripada. Bez ove vrline se ne može nijedna druga karakterna vrlina upražnjavati.

Pročitano 1641 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Aristotelovo učenje o vrlini