Artnit

Ponedeljak, 16 Novembar 2015 12:25

Martin Hajdeger - Tek kao govoreći stvor, čovek jeste čovek Istaknut

Vasilij Perov - Studenti razgovaraju sa monahom Vasilij Perov - Studenti razgovaraju sa monahom

Čovek govori. Mi govorimo na javi i u snu. Govorimo uvek, čak i onda kad se ne oglašavamo nijednom rečju već samo slušamo ili čitamo, pa i onda kad posebno niti slušamo niti čitamo, već se umesto toga bavimo nekakvim poslom ili prepuštamo dokolici. Mi uvek govorimo - na ovaj ili onaj način. Govorimo zato što nam je govorenje prirođeno. Ono ne izvire tek iz nekog posebnog htenja.

Kaže se da čovek po prirodi ima jezik. Zastupa se tvrdnja da je čovek, za razliku od biljke i životinje, živo biće kadro da govori. Ta tvrdnja ne znači samo da čovek - pored ostalih moći - poseduje i moć govora, već se njome želi reći da tek govor osposobljava čoveka da bude ono živo biće koje on - kao čovek - i jeste. Tek kao govoreći stvor, čovek jeste čovek. To su reči Vilhelma fon Humbolta. Ipak, ostaje da se razmotri šta znači to - čovek.

U svakom slučaju, jezik se nalazi u najbližem susedstvu ljudskoga bića. Mi svuda srećemo jezik. Zato nas ne može iznenaditi to što čovek čim se zamišljeno osvrne u onome što jeste, istog časa nailazi i na jezik te oseća potrebu da ga merodavno definiše imajući u vidu njegove očigledne aspekte. Razmišljanje pokušava da dođe do ideje o tome šta je jezik uopšte. Ono opšte što važi za svaku stvar naziva se suštinom. Univerzalno predstaviti ono opšte što važi - to je, shodno vladajućim mnjenjima, osnovna crta mišljenja. Prema tome, misaono postupati s jezikom znači: davati predstavu o suštini jezika i tu predstavu valjano razgraničavati od drugih predstava.

Iz dela Na putu k jeziku

Pročitano 979 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Martin Hajdeger - Tek kao govoreći stvor, čovek jeste čovek