Odštampajte ovu stranicu
Petak, 23 Oktobar 2015 11:06

Lorens van der Post - Karl Gustav Jung je ukazivao na veliki značaj astrologije Istaknut

Sva živa bića, svesno ili nesvesno, u svakom vremenskom trenutku imaju udela u toj prirodi (taj aksiom zvuči toliko aksiomatski da ga je Jung, u godinama pred smrt, nazivao tautološkim, i o vremenu sve češće govorio u terminima fizike, kao o toku beskrajne energije). To učešće u vremenu im je zajedničko, ma gde se nalazila. Ono je još jedan veliki čovekov pomagač; čak i kada izmahuje kosom, čini to samo zato da bi saseklo ono privremeno i razdvojilo ga od večnog - baš kao što i laž odvaja od istine. Preuzima na sebe deo odgovornosti za način života saglasan svrsi zbog koje je život i stvoren - odgovornosti koja bi se za samog čoveka pokazala prevelikim teretom.

Takvo poimanje vremena nagoveštava neslućene mogućnosti oslobađanja ljudskog duha. Ono nam govori da se život ne iscrpljuje u predvidljivom sledu uzroka i posledica. Uzroci i posledice su aspekti nečeg neuporedivo većeg od njih samih, tako da čovek ne mora sebe smatrati pukim oruđem, zatočenikom vezanim za lanac akcije i reakcije. Ono što ljudi zovu "uzrokom" samo je sirova građa u odnosu na koju čovek, obdaren samosvešću, raspolaže slobodom izbora. On može odlučiti da, saglasno vremenu, pridoda uzroku nešto čega u ovome dotada nije bilo i time ga učini smislenijim. Između uzroka i takozvane posledice pada kosmička senka. Podsredstvom te Senke čovek se može preobraziti, učestvujući, makar i u sićušnim razmerama, u činu sveopšteg stvaranja iz kojeg će nastati nešto što nijedan uzrok sam po sebi i samo iz sebe ne bi mogao proizvesti. No, nadasve valja imati na umu da životni ciklusi i godišnja doba nisu svojstveni samo čoveku i životu na zemlji već i samom značenju. Vreme i značenje sagledani u uzajamnoj zavisnosti imaju u sebi nečeg cikličnog. Čovek se može osloboditi jedino ostajući duboko privržen elementarnim ciklusima. Jung je u tom pogledu ukazivao na veliki značaj astrologije. Ona za njega nije bila samo drevni pokušaj razvijanja psihologije njenim projektovanjem na zvezde i njihove nebeske putanje. Bila je takođe i pokušaj uspostavljanja relacija i iščitavanja čovekove sudbine i karaktera pomoću kvaliteta vremena. Astrologija za Junga nije imala nikakvih dodirnih tačaka sa pravom astronomijom - do tog zaključka se moglo doći već i letimičnim pogledom na sam Zodijak. Zvezde i planete služe samo kao ogledala koja odražavaju unutrašnje psihološke obrasce. Nažalost, Jung nije uspeo da dovoljno uznapreduje u istraživanjima, pošto su mu nedostajali empirijski dokazi kojima bi potkrepio svoja zapažanja, ali mi je, služeći se žargonom, poverio kako je uveren da je bio "na tragu nečega".

Iz dela Jung i priča o našem dobu

Pročitano 1165 puta
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci