Artnit

Subota, 09 Avgust 2014 11:17

Aristotel - O pravdi i pravičnosti Istaknut

Dizajn korica knjige Nikomahova etika  Dizajn korica knjige Nikomahova etika

Govoreći o pravdi, kao prvoj vrlini Aristotel je stvorio sistem koji je imao veliki uticaj na kasniju etičku misao. U Nikomahovoj etici on ističe da su u pravednosti "skupljene sve kreposti", a kasnije proširuje to svoje gledište i, praktično, govori o dva različita smisla pravde.

Aristotel polazi od toga da postoje dve pravde: opšta i posebna.

Princip opšte pravde nalaže da se poštuju zakoni, koji su u skladu sa opštim dobrom, i da se sa sugrađanima postupa kao sa jednakima. To je komutativna (ili korektivna) pravda.

Posebna pravda se javlja u odnosu između pojedinca i zajednice i između samih pojedinaca. Građanin treba da učestvuje u ukupnoj sumi dobara (ne samo materijalnih, već i takvih kao što je čast, ugled, vlast) srazmerno svom doprinosu društvu. To je distributivna pravda.

Kao poseban tip pravde, Aristotel razmatra tip razmenske ili trgovačke pravde, kojom izražava princip prema kome svako treba da dobije adekvatnu zamenu za ono što daje.

Po principu opšte pravde pravedan je onaj ko postupa po zakonu, a po principu posebne pravde pravedan je onaj ko učini dobro delo prema nekome iz ubeđenja da će to drugome odgovarati ili koristiti. U određenim slučajevima ova dva značenja mogu da budu kontradiktorna, jer jedno isto delo može prema prvom tumačenju biti nepravedno, a prema drugom pravedno, i obrnuto.

Aristotel u Nikomahovoj etici ističe potrebu suočavanja sa pitanjem odnosa pravičnosti prema pravdi i pravičnog prema pravednom, i kaže da valjano "posmatranje pokazuje da ovo dvoje nije ni apsolutno identično, niti, s druge strane, različito po pojmovnoj vrsti". Po njemu "pravično i pravedno su... jedno i isto". Teškoće nastaju zbog "okolnosti da pravično stvarno jeste isto što i pravedno, ali ne u smislu pozitivnog zakona, nego kao korekcije pozitivnog prava". Aristotel smatra da je to neophodno, jer je svaki zakon uopštena odredba, "a ima mnogo pojedinačnih slučajeva koji ne mogu biti tretirani pravedno prema jednoj takvoj uopštenoj odredbi". Zato kada se pojavi slučaj, o kojem zakon govori samo uopšteno, a koji se ne može podvesti pod tu uopštenu odredbu, onda je sasvim pravilno da se "propust" zakonodavca "dopuni i ispravi onako kako bi to učinio i sam zakonodavac" da je mogao predvideti takav slučaj.

Pročitano 9711 puta Poslednji put izmenjeno Utorak, 10 Mart 2020 11:59

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Aristotel - O pravdi i pravičnosti