Artnit

Petak, 21 Mart 2014 17:30

Džordž Orvel - Glad, patnja i razočaranje, govorio je, nepromenljivi su zakoni života Istaknut

Dizajn korica knjige Životinjska farma Dizajn korica knjige Životinjska farma

Farma je sada bila naprednija i bolje organizovana; čak je i proširena s dva polja kupljena od gospodina Pilkingtona. Vetrenjača je bila uspešno završena; životinje su kupile vršilicu i kosilicu i izgradile razne nove pomoćne zgrade. Vajmper je kupio lake jednoprežne dvokolice. Na kraju, dovršena vetrenjača nije bila upotrebljena za proizvodnju električne energije, već su je koristili za mlevenje žita, što je donosilo lep novčani dobitak.

Životinje su naporno radile na izgradnji još jedne vetrenjače; kada bude završena, rečeno je, u nju će postaviti dinamo. Ali o obilju o kome je Snoubol nekada učio životinje da sanjaju - o stajama s električnim osvetljenjem, toplom i hladnom vodom i o trodnevoj radnoj nedelji - više se nije govorilo. Napoleon je takve ideje proglasio suprotnim duhu animalizma. Najistinskija sreća, govorio je, nalazi se u napornom radu i umerenom životu.

Činilo se kao da Farma postaje sve bogatija, ali to se nije moglo reći i za životinje, osim, naravno, za svinje i pse. Možda je to delimično bilo zbog velikog broja svinja i pasa. Ne bi se moglo reći da oni, na svoj način, nisu radili. Skviler je neumorno objašnjavao kako ima beskrajno mnogo posla oko nadgledanja i organizovanja Farme. Većina tog posla bila je takve prirode da ostale životinje, zbog svoje neukosti, nisu mogle da ga razumeju. Na primer, Skviler im je govorio da svinje svaki dan potroše mnogo vremena oko tajanstvenih stvari zvanih "fascikle", "izveštaji", "zapisnici" i "predstavke". To su bili veliki tabaci papira koje je trebalo pomno ispisati, a čim bi ih ispunili bacali su ih u peć. Taj posao je od najveće važnosti za dobrobit Farme, dokazivao je Skviler. Međutim, ni svinje ni psi svojim radom nisu proizvodili hranu, a bilo ih je mnogo i apetit im je uvek bio odličan.

Što se tiče ostalih životinja za njih je, koliko pamte, život oduvek bio isti. Uglavnom su bile gladne, spavale su na slami, pile iz pojilišta, radile u polju: zimi su patile od hladnoće, leti od muva. Ponekad bi starije među njima napregle svoje mutno sećanje i pokušale da ustanove da li je u ranim danima Pobune, neposredno posle izgnanstva Džonsa, bilo bolje ili lošije nego sada. Nisu mogle da se sete. Nije bilo ničega s čim bi mogle da uporede svoj sadašnji položaj: jedino su mogle da se oslone na Skvilerove brojke koje su nepobitno dokazivale da sve ide nabolje. Zaključile su da je problem nerešiv; u svakom slučaju, za razmišljanje o takvim stvarima sada su imale malo vremena. Samo je Bendžamin tvrdio da se seća svake pojedinosti svog dugog života i da zna da život nikada nije bio niti uopšte može biti mnogo bolji ili mnogo gori - glad, patnja i razočaranje, govorio je, nepromenljivi su zakoni života.

Iz romana Životinjska farma

Pročitano 1285 puta Poslednji put izmenjeno Subota, 27 Juli 2019 10:53

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Džordž Orvel - Glad, patnja i razočaranje, govorio je, nepromenljivi su zakoni života