Društvo

Posledica moralnog savršenstva jeste ako svaki dan tako proživiš bez uzbuđenja, klonulosti, licemerja, kao da ti je poslednji.

Promisli, kao što ne priliči čuditi se što smokva rađa smokve, isto tako ni što svemir rađa ono od čega je trudan. Ružno bi bilo kad bi lekar ili krmanoš preneraženo ustanovili da bolesnik ima temperaturu, ili da se podigao suprotni vetar.

A tobožnji praktičar misli da može taj zadatak rešiti mimo ideje uma, empirijski, ugledajući se na razne državne ustave koji su se najbolje održali, ali u većini slučajeva bili protivpravni. - Načela kojima se on pri tome služi (mada ih glasno ne ispoveda) svode se otprilike na sledeće sofističke maksime:

Petak, 25 Mart 2016 14:03

Maks Veber - "Gvozdeni kavez"

Jedan od teorijskih koncepata nemačkog sociologa Maksa Vebera poznat pod nazivom "gvozdeni kavez", prvi put se pojavljuje u njegovom delu Protestantska etika i duh kapitalizma. Veber naime u ovom delu koristi izraz stahlhartes Gehäuse, bukvalno preveden sa nemačkog jezika kao "stanovanje tvrdo kao čelik", a koji je američki sociolog Talkot Parsons, u svom prevodu ovog dela objavljenog 1930. godine označio kao "gvozdeni kavez".

Sreda, 23 Mart 2016 11:55

O identitetu

Pitanje identiteta je istovremeno i pitanje same čovekove suštine. S obzirom na njegovu multidimenzionalnu prirodu pojam identiteta, bilo pojedinca bilo zajednice nije lako odrediti. Lični i kolektivni identitet se uvek uspostavljaju u odnosu na niz razlika koje su društveno saznate, ali personalni identitet se odnosi na različitost, kolektivni identitet na sličnost.

Nedelja, 20 Mart 2016 12:01

Pitagora - Zlatni stihovi

Uvažavaj sledeće: budi pravedan i rečima i delima; ne prestaj da se braniš od toga da te ne prekrije omama; uvidećeš da postoji jedna jedina sigurna stvar, smrt, zemaljska dobra, tek što si ih pribavio, već su postala ništavna.

A ono čime Sile kažnjavaju čoveka, i što si svojim sudbinom sam izazvao, podnosi s neporemećenim raspoloženjem.

Nedelja, 13 Mart 2016 11:50

Džon Stjuart Mil - O slobodi

Esej O slobodi engleskog filozofa i ekonomiste Džona Stjuarta Mila, koji je napisao 1859. godine, smatra se jednim od temeljnih tekstova savremenog liberalizma. Predmet ovog eseja je građanska, društvena sloboda: priroda i granice vlasti koju društvo može legitimno imati nad pojedincem.

Cvajg, ali i Rilke, Verheren, Romen Rolan, Nabokov nisu priznavali granice jer su nosili svoje otadžbine sa sobom na đonovima cipela. Kultura nije svođenje na jedan jezik koji će želeti da bude univerzalan i koji je samo tehnička apstrakcija. Ona nije širenje među masama biblijske poruke koja će morati da bude ponovo ispisana, sažeta, promišljena, svedena na konzistenciju nekakve kaše, da bi bila bolje shvaćena. Da li je to, ipak, ono što industrija dokolice, čije korišćenje Amerika želi da nametne, ono "lako za konzumiranje" pseudokulture posleratnih mass media što želi da diktira Evropi kao zakon kojem se priklanja stvaralaštvo?

Ponedeljak, 07 Mart 2016 12:05

Diogen u potrazi za čovekom

Antički grčki filozof, Diogen iz Sinope, predstavnik kiničke škole u antičkoj filozofiji, zastupa povratak prirodi i najjednostavniji način života. Zbog načina na koji je vodio svoj život dobio je nadimak Pas. Deo svog života proveo je živeći u maslinovom buretu-amfori, sa psom, i po svakom vremenu išao odeven u prljavi ogrtač sa upaljenim fenjerom i usred bela dana govoreći: "Tražim čoveka". Smatrao je da čovek treba da živi što sličnije životinjama, na primer psima, što i znači naziv škole u filozofiji, kinizam.

Nedelja, 28 Februar 2016 11:24

Bertrand Rasel - Brak i moral

U svom delu Brak i moral, objavljenom 1929. godine, engleski filozof i matematičar Bertrand Rasel dovodi u pitanje viktorijanske pojmove morala, pre svega u vezi braka. Opšti princip po kojem se po njemu novi moral razlikuje od tradicionalnog morala puritanizma je da mi verujemo da nagon treba da bude obučen pre nego osujećen.

Sreda, 24 Februar 2016 11:47

Žan Pol Sartr - Imaginacija

Francuski filozof egzistencijalizma Žan Pol Sartr u filozofskom eseju Imaginacija: Fenomenološka psihologija mašte (na francuskom jeziku L' Imaginaire), koji je objavio 1936. godine, a pod naslovom Psihologija mašte 1940. godine, izlaže koncept mašte i razmatra šta postojanje mašte pokazuje o prirodi ljudske svesti. Njegovo razumevanje mašte je pre svega, u središtu pokušaja da se shvati šta znači biti čovek.

Vi ste ovde: Home Društvo