Društvo
Elijas Kaneti - Čoveka čini karakter, a ne krpa za prašinu
Kad bih bio izdajica, mogao bih vam lepim rečima zamazati oči da ne vidite nesreću što preti. Ali ja sam sam kriv za položaj u koji smo zapali. Dovoljno sam karakteran da to priznam pred vama. Ako me pitate kako sam mogao toliko da se zaboravim - imate puno pravo da mi postavite ovo pitanje -, moram vam na svoju sramotu odgovoriti: Zaboravio sam se zato što sam zaboravio reči našeg velikog učitelja Monga, koji veli: "Oni delaju a ne znaju šta čine; imaju navike a ne znaju zašto ih imaju; hodaju celog svog života a ipak ne poznaju svoj put: takvi su oni, ljudi iz gomile."
Hic Rhodus, hic salta! - Ovde je Rodos, ovde skoči!
Izraz Hic Rhodus, hic salta obično se prevodi Ovde je Rodos, ovde skoči. Ovaj poznat izraz potiče od tradicionalnog latinskog prevoda Ezopove basne Hvalisavac koja pokazuje da dok god se nešto može dokazati delima, razgovor je suvišan. Karl Gustav Jung je rekao da je njegov moto Hic Rhodus, hic salta, a taj izraz se danas koristi u značenju ovde i sada pokaži što znaš i možeš.
Fama - boginja glasina i javnog mnjenja
U svakodnevnom govoru se često koristi pojam fama, koji se određuje kao glasina, neproverena vest, mišljenje na osnovu glasina. U mitologiji Fama je grčka (rimska) boginja, personifikacija glasina i javnog mnjenja. Okružena Zabludom, Lažima i Strahom, ona iz svoje palate ponovo vraća u svet svoje glasove, udvostručava ih i po svojoj volji dopunjuje. Fama je bila više poetična personifikacija nego obožavana apstrakcija. Bila je takođe, i motiv na slikama.
Martovske ide - "Čuvaj se martovskih ida"
Martovske ide (Idus Martii) je bio naziv za 15. mart u rimskom kalendaru. Na taj dan se u Rimu održavala svetkovina u čast boga Marsa i vojna parada. Osim u martu, izraz ide se koristio i za 15. dan meseca maja, jula i oktobra, odnosno 13. dan u svim ostalim mesecima. Zbog istorijske priče o atentatu na Julija Cezara najpoznatije su martovske ide.
Marko Aurelije - Ko ne zna šta je svet, ne zna gde živi
Posledica moralnog savršenstva jeste ako svaki dan tako proživiš bez uzbuđenja, klonulosti, licemerja, kao da ti je poslednji.
Promisli, kao što ne priliči čuditi se što smokva rađa smokve, isto tako ni što svemir rađa ono od čega je trudan. Ružno bi bilo kad bi lekar ili krmanoš preneraženo ustanovili da bolesnik ima temperaturu, ili da se podigao suprotni vetar.
Hesperide - čuvarke vrta sa zlatnim jabukama
U grčkoj mitologiji Hesperide, čije ime znači kćeri večernje zvezde, su bile nimfe koje su uz pomoć zmaja Ladona sa hiljadu glava čuvale drvo sa zlatnim jabukama koje je boginja zemlje Geja poklonila vrhovnom bogu Zevsu i boginji braka Heri kao venčani dar. Verovalo se da zlatne jabuke daju besmrtnost onome ko ih jede. Vrt sa zlatnim jabukama bio je na planini Atlas ili kraj Tritonskog jezera. Blizu vrta bilo je mesto gde je titan Atlas držao nebesa na svojim ramenima.
Kris Rodli - O filmu Plavi somot Dejvida Linča
Lično i profesionalno iskupljenje retko se ispoljava na tako jasan i trijumfalan način kao u slučaju Linčovog filma Plavi somot. Mejnstrim/komercijalna faza filmova Čovek slon i Dina, koja je prerano slomila neka od čudnih obećanja Glave za brisanje, očigledno je bila završena. Po mnogima, Plavi somot je najpotpuniji i najuspešniji film koji je Linč do sada napravio: savršena sinteza njegove lične, vrlo specifične estetike i tematske opsesije, i tradicionalnijih zahteva narativnog filma. Šokantan i uzbudljiv, Plavi somot je drugo nezaboravno filmsko iskustvo koje nam je Linč priredio, a koje zauzima istaknuto mesto u pejzažu američkog filma 1980-tih.
Vladeta Jerotić - O mogućoj vezi između psiholoških činilaca i razvoja nekog malignog procesa u organizmu
Kada se govori o mogućoj vezi između psiholoških činilaca i razvoja nekog malignog procesa u organizmu, često se spominje stres (engleska reč, koja znači: udar, sila, pritisak, naprezanje). Pod stresom se, u širem smislu podrazumeva emocionalni i biološki odgovor organizma na realni nadražaj od koga pojedincu preti opasnost. Ovo može bitit iznenadni neprijatni događaj, ali češće i značajnije, to su hronični, ponavljajući psihički udari u okviru brojnih konfliktnih situacija, a posebno kod onih osoba kod kojih postoji disharmonija između želja, potreba i mogućnosti.
Nikolaj Berđajev - Svaki altruizam je u suštini maskirani utilitarizam, on je religija ljudske dobrobiti
Nije samo utilitarizam nego je i altruizam teorija buržoasko-demokratskog morala, prosečno-kolektivnog morala blagostanja, morala kvantiteta. Buržoaski XIX vek je izmislio altruizam i njime je hteo da zameni hrišćansku ljubav. O altruizmu se govori kada se ohladi i zamre ljubav. Ljubav je stvaranje novog odnosa, odnosa u Duhu. Ljubav organski spaja, kvalitativno ispunjava. Ljubav je izlazak iz "ovoga sveta", iz tegobe, okovanosti i razjedinjenosti sveta, i ona je ulazak u drugi svet, svet slobode i sjedinjenja.
Darma čoveka predstavlja njegovo istinsko mesto u kosmičkom procesu
Koncept Darme, grubo preveden kao pravednost je jedan od najizazovnijih u indijskoj religiji i filozofiji. Čini se da preseca toliko konceptualnih razlika - pravnih, društvenih, moralnih, religijskih - da onima koji pridaju značaj ovim podelama može da deluje zbunjujuće. A ipak, postoji nešto fascinantno u pogledu pojma Darme čija upotreba traje više milenijuma, što ukazuje na uporan napor suočavanja sa činjenicama i smislom, institucijama i idealima.
Društvo