Društvo

Tokom cele pisane istorije, a verovatno još i od kraja mlađeg kamenog doba, na svetu su postojale tri vrste ljudi: Viši, Srednji i Niži. Bili su izdeljeni na mnoge potkategorije, nosili bezbroj raznih imena, a njihov brojni odnos, kao i međusobni odnosi, varirao je iz veka u vek; no u suštini se struktura društva nije menjala. Čak i posle ogromnih obrta i naizgled neopozivih promena, uvek se ponovo uspostavljala ista struktura, upravo kao što se i žiroskop uvek vraća u stanje ravnoteže ma koliko se gurnuo na jednu ili drugu stranu...

Utorak, 14 Juni 2016 11:17

Teodor Adorno - Filozofija nove muzike

Nemački filozof, sociolog, kompozitor Teodor Adorno, jedan od vodećih predstavnika Frankfurtske škole, veći broj radova posvećuje filozofskoj kritici kulture i posebno estetici i sociologiji muzike. U svom delu Filozofija nove muzike, koje objavljuje 1948. godine izlaže ideju "nove muzike", koja se zasniva na pretpostavkama estetičkog modernizma i kritici klasične umetnosti.

Petak, 10 Juni 2016 10:03

Anri Bergson - Materija i pamćenje

Anri Bergson u delu Matière et mémoire, koje u prevodu sa francuskog jezika znači Materija i pamćenje ili Materija i memorija, objavljenom 1896. godine obrađuje problem odnosa duha i materije, duše i tela, koji su sjedinjeni za akciju, a njihovo sjedinjenje treba shvatiti terminima trajanja. Posle Drugog svetskog rata ovo delo je za isvesno vreme izgubilo uticaj koji je imalo na prelazu vekova, a ponovo je ukazao na njegovu vrednost francuski filozof Žil Delez sredinom XX veka.

Evropa je žedna Kreativnosti! Gladna je Budućnosti!

Evropa čezne za velikim Pesnicima, velikim Državnicima, velikim Generalima!

Potreban joj je Političar koji će svesno skovati nesvesnu sudbinu njenog Naroda!

Potreban joj je Pesnik koji žarko žudi za Besmrtnošću i ne može manje da mari za slavu, koja je za glumice i farmaceute!

Sreda, 08 Juni 2016 11:07

O konformizmu

Reč konformizam potiče od latinske reči conformis, što znači znači saglasnost, povinovanje, pristajanje. Kao jedan od vidova socijalnog uticaja konformizam obuhvata promenu u ponašanju čoveka u skladu sa ponašanjem grupe ili društvenom normom. To podrazumeva prilagođavanje grupnim ili društvenim normama bez obzira da li čovek veruje u njih i ima za posledicu konformističko ponašanje. Zato se i pojam konformizam obično vezuje za prilagođavanje osobe grupi, odnosno promena ponašanja zbog zamišljenog ili stvarnog pritiska okoline.

Ponedeljak, 06 Juni 2016 11:30

Karl Gustav Jung - Senka

Sadržaji lično nesvesnog su tekovine individualnog života, tekovine kolektivno nesvesnog, naprotiv stalno su u apriori postojeći arhetipovi. Odnos ovih prema instinktima tretirao sam u ranijim svojim delima. Među arhetipovima karakteristični su najviše oni empirijski, koji najčešće i najintenzivnije utiču na Ja, odnosno remete ga. To su Senka, Anima i Animus. Figura koja je iskustvu najpristupačnija jeste Senka, jer se njena priroda može otkriti u visokoj meri iz sadržaja lično nesvesnog. Izuzetak od ovog pravila čine samo oni ređi slučajevi gde su pozitivni kvaliteti ličnosti potisnuti i gde Ja usled toga igra bitno negativnu tj. nepovoljnu ulogu.

Godine 1922. T. S. Eliot je u svojoj poemi Pusta zemlja, koja označava svojevrsnu prekretnicu, opisao duhovnu propast zapadne kulture. U mitu o svetom Gralu pusta zemlja je mesto gde ljudi žive ispraznim životom, slepo sledeći pravila svog društva bez uverenja koja proističu iz dubljeg poimanja stvari. Kako stvaralaštvo može da pusti koren u "kamenom smeću" modernog doba u kome su ljudi izgubili dodir sa mitskom potkom svoje kulture? Oni ne razumeju unutrašnji sklad svoje baštine već poznaju "samo gomilu slomljenih slika".

Utorak, 31 Maj 2016 10:40

O socijalizaciji

Za razvoj čoveka je od presudnog značaja njegova socijalizacija. Socijalizacija i agensi socijalizacije imaju veliku ulogu u životu čoveka, jer ga osposobljavaju da se prilagodi grupi, društvu, radnom kolektivu, određenim institucijama i organizacijama. Čovek se socijalizuje od samog rođenja, i kroz ceo život ima uvek neprekidnu socijalizaciju. Na izuetnu važnost proučavanja socijalizacije ukazivali su sociolozi, antropolozi, psiholozi.

Ja govorim o naciji. Da li treba da kažem da i ne znam šta je ona. Ja se tako malo osećam kao nešto "francusko". Ovaj mali kafe u Atini, onaj bar u Milanu, ona krčma u Briselu, bliži su mi nego neki bistro u Halama. Krećem se zatvorenih očiju po najvećem broju velikih gradova u Evropi, poznajem im zvuk i mirise, sećam se natpisa sa imenima firmi, znam gde su njihove velike pijace gde se najednom koncentrišu teški mirisi i boje. Evropa je moja država, više od tog problematičnog i privremenog oblika koji na sebe preuzimaju granice na mapi, koje omeđuju onu čiji sam ja građanin.

Vodeći funkcionalistički mislilac, američki sociolog Talkot Parsons, bavio se sredinom XX veka ulogom porodice u industrijskim društvima. Pročavajući “nuklearnu porodicu“, kakva je postojala u tada razvijenom industrijskom društvu Sjedinjenih Američkih Država, on naglašava njene funkcije, kao i podelu rada u njoj zasnovanu na biološkim razlikama između polova, koja garantuje slogu u porodici.

Vi ste ovde: Home Društvo