Društvo
Legenda o Sizifu - čovek apsurda
Po grčkoj mitologiji, Sizif je bio osnivač grada Korinta i njegov prvi kralj. Ako je verovati Homeru, Sizif je bio najlukaviji i najmudriji čovek na svetu, dok druga verovanja kažu da je bio sklon prevari i pohlepi. Postoje različita mišljenja i o tome zašto je on postao uzaludan radnik.
Legenda o Tantalu
Prema grčkoj mitologiji, Tantal je bio bogat i moćan kralj grada Sipila u Lidiji, na maloazijskoj obali Egejskog mora. Njegov otac vrhovni bog Zevs ga je od svih svojih ovozemaljskih sinova najviše voleo, okružio ga je bogatstvom i blagostanjem, otklonio od njega sve nesreće i brige.
Život u nekulturi
Kultura je u procesu tranzicije u srpskom društvu jako marginalizovana. Suočeni smo sa duhovnim i materijalnim osiromašenjem društva i međuljudskih odnosa. Usklik ''Kulturo, eve me!'' zaista možda i najbolje sažima stanje našeg društvenog miljea i kulture. Društvo je preplavljeno šundom i kičem, nameće se stil života u kome se bahatost, površnost i pohlepa promovišu kao poželjni obrasci ponašanja. Sistem vrednosti u društvu je poremećen i devastiran i to se najviše preslikava na životnu filozofiju mladih kojima dominiraju hedonizam i želja da bez mnogo truda postignu uspeh i zarade veliki novac.
Samozaborav u masovnoj kulturi
Devedesete godine prošlog veka donele su velike promene kulturne konfiguracije srpskog društva i povećanje uticaja masovnih medija na kulturu i stil života običnih ljudi. Tako su masovni mediji imali ključnu ulogu u kreiranju "nove" srpske masovne kulture, koja izvire iz masovne kulture Zapada, ali postepeno razvija i svoje autentične karakteristike.
Izazovi i iskušenja mladih
Savremeno srpsko društvo je zahvaćeno dubokom krizom, mnogobrojnim konfliktima, erozijom vrednosnog sistema. Ovaj postojeći društveni milje stvara specifične izazove i iskušenja mladoj generaciji u Srbiji.
Turbo-folk - veliki srpski kreking
Turbo-folk nastaje u vreme velike krize devedesetih godina prošlog veka, za vreme sankcija, rata u okruženju, kriminalizovanog društva, procvata sive ekonomije i negacije vrednosti civilnog društva. On donosi bleštavi i sladunjavi ukus kiča, ali prazninu vrednosti i ideja.
Žuta štampa - paukova mreža satkana od sladunjavih snova i laži
Početkom devedesetih godina XX veka u naše svakodnevno življenje se uvlači žuta štampa. Štampa postaje sve više sredstvo za zabavu i manipulaciju, a sve manje sredstvo za informisanje. Njene poruke su često poluistinite, nedokazane, nebitne, nelogične. Zato sve više liči na mlin koji mnogo melje, a malo brašna se nađe u vreći.
Telenovele - srpska katalepsija
Danas se telenovele prikazuju u svako doba dana na skoro svim televizijama. Naši televizijski ekrani sve više i sve duže zrače "blještavilom" beskonačnih telenovela.
Televizija - iskrivljena slika stvarnosti
Savremeni čovek sve više provodi svoje slobodno vreme pasivno uz TV ekran. Pojava daljinskog upravljača, kablovske televizije i sve većeg broja kanala promenili su navike gledanja televizije i još su više vezali savremenog čoveka uz TV ekran. Čovek koji satima bulji u TV ekran nije stereotip, već je često naš najbliži sused, prijatelj ili član porodice.
Kriza istine
Savremeno srpsko društvo je zahvaćeno dubokom krizom, mnogobrojnim konfliktima, erozijom vrednosnog sistema. Preovlađuje anomija, apatija, strah od promena, neizvesnost, "gledanje svog posla", "duh nezaposlenosti". Ogoljene su velike univerzalne vrednosti, porodica, država, partija, oslabljene ili zaboravljene tradicionalne vrednosti koje su kanalisale život pojedinca. Na to mesto često dolaze vrednosti zasnovane na potrošnji sadašnjeg života. Postaje dominantno osećanje da treba tražiti istinu i smisao u fenomenalnoj spoljašnjosti.
Društvo