Društvo

Vodeći funkcionalistički mislilac, američki sociolog Talkot Parsons, bavio se sredinom XX veka ulogom porodice u industrijskim društvima. Pročavajući “nuklearnu porodicu“, kakva je postojala u tada razvijenom industrijskom društvu Sjedinjenih Američkih Država, on naglašava njene funkcije, kao i podelu rada u njoj zasnovanu na biološkim razlikama između polova, koja garantuje slogu u porodici.

Četvrtak, 26 Maj 2016 11:43

Džon Lok - Razmišljanja o obrazovanju

Engleski filozof Džon Lok je neke ideje u vezi sa obrazovanjem izložio u svom delu Razmišljanja o obrazovanju, koje je objavio 1693. godine. Ovo delo je više nalik na uputstvo za upotrebu nego filozofski tekst. Cilj obrazovanja, po njegovom mišljenju, nije da se stvori naučnik, već da se stvori čovek vrline. Preciznije, cilj obrazovanja je da se usadi ono što Džon Lok naziva princip vrline, a to je sposobnost da se sluša razum, a ne strast. Autoritet u obrazovanju dece, po njemu pripada isključivo roditeljima, i u skladu je sa njihovim porodičnim načinom života.

Subota, 21 Maj 2016 11:23

Ralf Darendorf - Homo sociologicus

Nemačko-britanski sociolog, ekonomista, filozof i liberalni političar Ralf Darendorf je najpoznatiji po svom doprinosu razvoju konfliktnih teorija društva. Studija Homo sociologicus (Sociološki čovek) je objavljena 1958. godine u Kelnu, u dva broja Časopisa za sociologiju i socijalnu psihologiju. U ovoj studiji Ralf Darendorf tvrdi da u osnovi sociološkog mišljenja postoji pojednostavljen pojam pojedinca, u kojem se on posmatra kao jednostrano određen društvenim uticajem. Ovu ideju je nazvao Homo sociologicus, a ona je povezana sa konceptom društvenih uloga.

Američki filozof, psiholog, socijalni kritičar i teoretičar obrazovanja Džon Djui započinje raspravu u modernoj teoriji obrazovanja svojim delom Demokratija i obrazovanje, koje je objavljeno 1916. godine. On smatra da se demokratija i obrazovanje međusobno podržavaju i da je obrazovni sistem temelj svakog demokratskog društva, a da istovremeno “kompletno obrazovanje dolazi samo kada postoji odgovorno učešće svakog pojedinca, u skladu sa njegovim kapacitetima, u oblikovanju ciljeva i politike društvene grupe kojoj pripada“.

Ali, “čovečanstvo“ nema svrhu, nema ideju, nema plan, isto kao ni rod leptira ili orhideja. “Čovečanstvo“ je zoološki pojam ili prazna reč. Neka se ta utvara pusti da iščezne jednom iz kruga istorijskih oblikovnih problema - pa će se videti kako niče čudno obilje pravih oblika. Tu je onda bezmerno obilje, dubina i pokretljivost svega života, do sada pokrivena frazom, suhom shemom, ličnim “idealima“.

U svojoj studiji Exchange and Power in Social Life, što u prevodu sa engleskog jezika znači Razmena i moć u društvenom životu, koja je prvi put objavljena 1964. godine, američki sociolog austrijskog porekla Piter Blau doprinosi razumevanju društvene strukture analizom društvenih procesa koji regulišu odnose između pojedinaca i grupa. Osnovno pitanje koje razmatra je kako se društveni život organizuje u sve složenije strukture udruživanja među ljudima. Pri tome on naglašava da iz društvenih odnosa najčešće proizilaze osećaji zadovoljstva ili nezadovoljstva kod pojedinaca.

Sve što je u vezi sa večnošću neizbežno se svodi na otrcanu frazu. Svet na kraju prihvata bilo kakvo otkriće i predaje se bilo kakvoj drhtavici, samo ako je pronađena njena formula. Ideja o sveopštoj bezvrednosti svega, - opasnija od svih nesreća, - svedena je na očiglednost: svi je prihvataju a niko joj se ne prilagođava. Strahota poslednje istine tako je pripitomljena; postala je pripev na koji ljudi više ne misle, napamet naučivši nešto što bi, samo naslućeno, moralo da ih gurne prema ponoru ili prema spasenju. Vizija ništavnosti Vremena dala je svece i pesnike, i očajničke poruke nekolicine usamljenika, zaljubljenih u anatemu...

Četvrtak, 21 April 2016 10:50

Homo homini lupus - čovek je čoveku vuk

Homo homini lupus је latinski izraz којi znači čovek je čoveku vuk i fokusira se simbolično na tamniju stranu ljudske prirode. Ovaj izraz je prvi koristio, još 475. godine najveći komediograf starog Rima, Tit Makcije Plaut u komediji Magarci (Asinaria). Skoro 18 vekova kasnije engleski filozof Tomas Hobs koristi ovaj izraz u svom delu De cive.

Četvrtak, 14 April 2016 11:08

Antoni de Melo - Blago pećine koja nestaje

Ovo je priča koju je jedan učitelj ispričao svojim učenicima da bi im pokazao kakvu štetu može da nanese čak i najmanja vezanost za stvari onome ko je duhovno uzdignut.

Utorak, 12 April 2016 10:46

Gordon Olport - Teorija crta ličnosti

Američki psiholog Gordon Olport je dao veliki doprinos psihologiji ličnosti svojom teorijom crta u kojoj ističe u prvi plan crte ličnosti koje su odgovorne za osobenost i doslednost u ponašanju. On zastupa realističko stanovište, po kojem crte stvarno postoje "ispod kože" u pojedincu i imaju uticaj na njegovo ponašanje. Zato smatra da ličnost treba da se proučava kao celina, a takođe i njen odnos sa drugim individuama. Pri tome naglašava specifična obeležja svake ličnosti i nastoji da objasni individualne razlike.

Vi ste ovde: Home Društvo