Društvo

Sreda, 28 Juni 2017 10:42

Vladimir Dvorniković - Kosovski kult

Od 1389 g. javlja se kosovski kult, u suštini religiozni fenomen. Taj kult trebalo je da duhovno premosti stoleća praznine u nacionalnom i državnom kontinuitetu. Vidovdanski kult je jedinstven primer zaštitne funkcije religije u životu naroda; samo istorijska karastrofa mogla je nekim naročitim procesom podsvesnoga duhovnoga reagiranja stvoriti takav spontani kult. Bez autora i pokretača, bez forme i zakona, stvoreno je jedno duboko verovanje, čudan kult smrti i poraza, ali sa pozitivnom dinamikom za novi život. Kult smrti, u ime života.

Petak, 23 Juni 2017 11:37

Teodor Adorno - Autoritarna ličnost

Teodor Adorno sa grupom saradnika je objavio 1950. godine studiju pod nazivom Autoritarna ličnost na osnovu istraživanja autoritarnosti prvenstveno podstaknutog Drugim svetskim ratom i strahotama koje je on doneo sa sobom. Ova studija je bila prvi i najuticajniji rad koji je istraživao potencijalno autoritarnu ličnost, čija je struktura takva da izražava posebnu podložnost antidemokratskoj propagandi, uključujući i antisemitizam.

Američki psiholog Stenli Milgram je u seriji eksperimenata koje je sproveo od leta 1961. godine na Jelskom univerzitetu testirao poslušnost prema autoritetima. U ovim eksperimentima je učestvovalo nekoliko stotina ljudi, manje više ljudi svih uzrasta i obrazovnog profila (osim srednjoškolaca i studenata), a rezultati istraživanja su objavljeni u listu Journal of Abnormal and Social Psychology 1963. godine. U svom delu Poslušnost prema autoritetu, objavljenom 1974. godine Milgram piše da se ova istraživanja bave poslušnošću na koju čovek dobrovoljno pristaje, poslušnošću koja je "obojena atmosferom saradnje".

A šta je sa starosedeocima, kakvi su oni bili u trenutku njegovog dolaska (što nećemo nikad saznati), dakle ne kakvi su bili zaista, već kakvim ih Kolumbo prikazuje? Kolumbo je mnogo bolji posmatrač prirode nego ljudi. Ono što ga je kod njih najviše šokiralo bila je njihova golotinja. Ona jeste bila činjenica, ali je Kolumbo imao i drugih razloga zašto je toliko insistirao na toj temi.

Utorak, 13 Juni 2017 10:27

Rut Benedikt - Obrasci kulture

Američka antropološkinja Rut Benedikt u delu Obrasci kulture uvodi pojam "kulturni obrazac", ukazujući na cele grupe kulturnih pojava koje se drže zajedno. Ovo delo objavljeno 1934. godine, pobijalo je popularne pretpostavke o kulturi i utemeljilo istraživački program u okviru antropologije.

Ponedeljak, 12 Juni 2017 10:58

Mirča Elijade - Obredi prelaska

Kao što je već davno primećeno, obredi prelaska igraju značajnu ulogu u životu religioznog čoveka. Izvesno je da je obred prelaska u pravom smislu reči predstavljen upravo u inicijaciji što se odigrava u doba puberteta i označava prelaz iz jednog životnog doba u drugo (iz detinjstva u dečaštvo i mladost). Ali, postoji takođe i obred prelaska pri rođenju, ženidbi i smrti, i moglo bi se reći da se u svakom od ovih slučajeva radi o inicijaciji, jer se svuda zbiva odlučna promena ontološkog režima i društvenog položaja.

Zadovoljstvo je uvek ili prošlost ili budućnost, a nikada sadašnjost; na isti način na koji je sreća uvek nečija sreća, ali ne i tvoja, ili je uvek uslovljena i nikada apsolutna. Isto tako je nemoguće da neko drugi kaže, sa punim osećanjem da govori istinu, i sa punom iskrenošću i ubeđenjem, ja osećam zadovoljstvo, makar i malo, premda svi izjavljuju, ja sam osetio i osetiću.

Sreda, 07 Juni 2017 10:37

Vilijam Glaser - Teorija izbora

Američki psihijatar Vilijam Glaser je osnivač teorije izbora, koja odbacuje tradicionalnu psihologiju koju primjenjuje većina ljudi i nudi nov način sagledavanja stvarnosti i odnošenja s ljudima. Teorija izbora je teorijska osnova realitetne terapije koja izvire iz njegove kliničke prakse i biološke teorije po imenu perceptualna kontrolna teorija koja tumači ponašanje svih živih bića. Ovu teoriju objašnjava u svojoj knjizi Teorija izbora objavljenoj 1967. godine.

Ja ne poznajem vas ljude: ta pomrčina, i uteha, često su se već širile oko mene.

Svaka varalica može me naći kraj kapije na drumu, i ja pitam: da li hoće da me prevari?

Utorak, 30 Maj 2017 10:56

Etika Karla Marksa

Karl Marks se nije direktno bavio tradicionalnim pitanjima etike koja su okupirala Imanuela Kanta, Dejvida Hjuma, Džona Stjuarta Mila i druge filozofe njegovog doba, jer ih je smatrao irelevantnim za zadatak prevazilaženja kapitalizma. Za njega kao za većinu filozofa nije bilo važno da definiše kako ljudi treba da se ponašaju u društvu, već da razmotri kako treba da deluju da bi se stvorilo novo.

Vi ste ovde: Home Društvo