Društvo

Subota, 08 Juni 2013 19:40

Maks Veber - Harizmatska vlast

Za nemačkog sociologa Maksa Vebera vlast je vezana za procese prinude i pokoravanja. On razlikuje zakonsku ili racionalnu, tradicionalnu i harizmatsku vlast koje shvata idealno. Harizmatska vlast postoji od Periklovih vremena i Hrista do Lutera i Napoleona, a uspeh i "čuda" su uslov njenog opstanka. Veber smatra da je "harizmatski autoritet jedna od velikih revolucionarnih sila istorije".

Četvrtak, 06 Juni 2013 20:20

Lisjen Goldman - Tragičnost života

Poznati francuski sociolog Lisjen Goldman smatra da je život duboko tragičan i kao takav predstavlja istinski predmet tragedije: "Svakodnevni život je anarhija svetlo-tamnog; ništa se tu i nikada ne ostvaruje u potpunosti, ništa ne dospeva do svoje suštine... Sve se stapa jedno u drugo i bez granica u nekakav nečisti melanž; sve je razrušeno i slomljeno, ništa i nikada ne dospeva do svoga autentičnog života. Jer ljudi vole u procesu postojanja samo ono što u njemu podseća na atmosferu postojanja, na nesigurno...

Ponedeljak, 03 Juni 2013 20:21

Vladimir Dvorniković - Sevdah i sevdalinke

Vladimir Dvorniković piše u svojoj Karakterologiji Jugoslovena (1939), u poglavlju Narodni melos:

... "Zdrav sam, a bolan" - ove reči govori Mitke u Stankovićevoj Koštani slušajući pesmu "Da znaješ, mori mome..." Ta reč izražava doživljaj ove pesme kao nijedna druga.

Subota, 01 Juni 2013 20:30

Lesli Vajt - O modi

Pogledajmo dalje oko nas. Ljudi i žene se oduvek sukobljavaju sa modom. Čovek se večito buni protiv svoje odeće. Ona je često neugodna, ponekad škodljiva po zdravlje, a mnogi ljudi misle da je obična nošnja neestetska a svečano odelo smešno. Ali šta on tu može?

Utorak, 28 Maj 2013 19:47

Vera Erlih - Strah pred sudbinom

Ambicije, želje i planovi lome se na barijeri sudbine, na bolestima, nezgodama i na smrti pojedinca. Ali nije dosta što ljudi osjećaju bespomoćnost prema sudbini, oni često još i krive sami sebe što im planovi nisu uspjeli. Predbacuju sebi da nisu predvidjeli što će doći, kaju se za propuste i pogrešne poteze. Neprestano sebi predbacuju "nekorekne" prognoze i muče se mislima: da sam to učinio... Da ono nisam poduzeo... Ne bi se to dogodilo... U svim jezicima postoji gramatički oblik kondicionala prošlog: "da sam... kad bih bio..."

U legendi o "Velikom inkvizitoru", kroz priču Ivana Karamazova, odnosno razmišljanja Velikog inkvizitora, kao crkvenog vlastodršca, Fjodor Mihailovič Dostojevski raspravlja velike i večite dileme istorije i čovekovog života. To su dileme između telesnosti, odnosno "hleba zemaljskog" i prakticizma, s jedne strane i duhovnosti, odnosno "hleba nebeskog" i idealizma, s druge strane.

Utorak, 21 Maj 2013 19:51

Tomas Hobs - Rat sviju protiv svih

"Tako, dakle u prirodi čovekovoj nalazimo tri osnovna uzroka svađe. Prvo - takmičenje, drugo - podozrivost, treće - slava.

Prvi uzrok navodi ljude da na druge napadaju dobiti radi, drugi radi bezbednosti, treći - radi sticanja ugleda.

Ponedeljak, 20 Maj 2013 21:50

Džon Lok

Najpoznatiji filozofski predstavnik racionalističkih ideala buržoazije bio je engleski filozof Džon Lok. Pripisuje mu se osnivanje teorije saznanja, osnivanje engleskog empirizma, kao i zasnivanje političke filozofije buržoaskog liberalizma. Svojom teorijom saznanja zadao je najodsutniji udarac verovanju u Bogom predodređenu sudbinu čoveka.

Nedelja, 19 Maj 2013 20:33

Uloga novca u savremenom društvu

Univerzalni karakter novca je vekovima predmet razmatranja filozofa, sociologa, psihologa. Bilo da se novac shvata kao vrednost ili kao sredstvo - novac je nezaobilazna tema i u savremenom društvu. Pojam novca je racionalno iskazan brojkama, ali opet izbija na površinu kao mit u različitim oblicima. Sam po sebi novac nije neutralan, on ukazuje na društveni status i izaziva raznovrsne reakcije u društvu.

Nedelja, 19 Maj 2013 20:25

Aristotel - O sreći

Grčki filozof Aristotel u Nikomahovoj etici kaže da iako se svi slažu s tim da se sreća može definisati kao najveće dobro, traži da se ipak jasnije odredi šta je ona u stvari. U ovom delu on raspravlja o tome šta je ljudska sreća: u I knjizi na početku, u kontekstu rasprave o tome šta je najviše ljudsko dobro, i na samom kraju, u X knjizi. Ali šta je sreća? Aristotel preispituje kritički sve ono što ljudi podrazumevaju kada govore o sreći kao najvišem dobru i definiše sreću kao autarkeju.

Vi ste ovde: Home Društvo