Artnit

Društvo

Sreda, 05 Septembar 2018 11:38

Benedito Kroče - Filozofija kao nauka duha

Otprilike kada je osnovao časopis La Critica 1903. godine, italijanski filozof, političar, istoričar umetnosti i literarni kritičar Benedito Kroče započinje sistematsko izlaganje svoje filozofije duha. Njegov rad se može posmatrati kao pokušaj da reši probleme i sukobe između empirizma i racionalizma (ili senzacionalizma i transcendentalizma). On se usredsređuje na živo ljudsko iskustvo, na ono što se dešava u određenim mestima i vremenima.

Život ne trpi ponavljanja koja nemaju za cilj učvršćivanje sebe (kao u vreme ranog detinjstva, ili i kasnije) u relativnoj sigurnosti postojanja, kada ponavljanje neke radnje, misli ili osećanja stvaraju neophodan identitet u čoveku, obezbeđujući mu relativnu sigurnost egzistencije. U svim drugim slučajevima jednoobrazno ponavljanje neke radnje ili misli koja dugo traje, stvara u čoveku teško podnošljivo, za neke i nepodnošljivo osećanje dosade.

Pojam prekognicija potiče od latatnskih reči præ što znači pre i cognition što znači sticanje znanja, i predstavlja uvid u budućnost, odnosno navodnu psihičku sposobnost da se vide budući događaji. Ona se često vezuje uz snove i ističe kao jedna od njegovih najzanimljivijih funkcija. Mnogi ljudi veruju u mogućnost da njihovom analizom može da se predvidi neki događaj i pretpostavljaju da njihov sadržaj ima isti značaj kao i bilo koji vid proricanja.

Bez formalne revolucije crtanog filma, koju je Dizni započeo u svojim prvim filmovima o Mikiju i Sili simfonijama, njihov uspeh ne bi bio ni zamisliv. Od neke vrste nezgrapno pokretljivih ilustracija iz slikovnica pretvorio je crtani film u dramski žanr. On je dinamiku crteža postigao time što je likove bazirao na lukovima koji omogućuju pokrete pune zamaha. Akciju je izlagao preglednim i nekomplikovanim zbivanjima: stalno se pokreću samo figure, kamera nikada. To znači: kameri nije pružena nikakva stvarnost, tek na traci se manifestuje jedan novi svet, potpuno potčinjen volji crtača.

Pojam efekat leptira je američki matematičar i meteorolog Edvard Lorenc povezao sa teorijom haosa i zavisnošću sistema od početnog stanja. Ovaj pojam se prvi put pominje u kratkoj priči Zvuk grmljavine američkog pisca naučne fantastike Reja Bredberija, objavljenoj 1952. godine koja se bavila putovanjem kroz vreme i u kojoj smrt leptira u prošlosti dramatično menja svet budućnosti.

Glavni pokretači “druge italijanske filmske renesanse“, Federiko Felini (1920-1993) i Mikelanđelo Antonioni (1912-2007), započeli su filmske karijere kao scenaristi filmova Roberta Roselinija. Felini, bivši karikaturista, sarađivao je na nekoliko filmova, uključujući Rim, otvoreni grad, Paisan i Čudo, a najraniji filmovi koje je snimio kao reditelj, Svetlosti varijetea (Luci del varietà, u saradnji sa Albertom Latuadom, 1950) i Beli šeik (Lo sceicco bianco, 1952), verno su sledili neoralističku tradiciju.

Četvrtak, 16 Avgust 2018 10:39

Karl Gustav Jung - O reči “duh“

Reč “duh“ poseduje tako širok opseg primene da je potreban znatan napor da bi se razjasnila sva njena značenja. Duh je, kažemo, princip koji stoji nasuprot materije. Pot time podrazumevamo nematerijalnu supstancu ili oblik postojanja koji se na najvišem i najuniverzijalnijem nivou naziva “Bog“. Tu nematerijalnu supstancu takođe zamišljamo kao nosioca duševnih pojava ili čak samog života. Nasuprot ovom gledištu stoji antiteza: duh i priroda. Ovde se koncept duha ograničava na natprirodno ili antiprirodno i gubi svoju suštinsku vezu sa dušom i životom. Slično ograničenje se nalazi u Spinozinom stavu da je duh atribut Jedine Supstance. Hilozoizam ide još dalje i smatra da je duh kvalitet materije.

Nedelja, 12 Avgust 2018 10:44

Dionis - bog vina

Antički grčki bog vina Dionis je u mitologiji Rimljana poznat kao Bahus. Drevni izvori povezuju Trakiju sa njegovim rođenjem, a antički grčki pisac Herodot ga pominje kao deo Tračkog panteona. Prema prevodima sa grčkog, njegovo ime znači "sin neba i zemlje", a u antičkoj grčkoj umetnosti je često prikazivan odeven u dug jonski hiton, sa bršljanom u kovrdžavoj kosi i peharom ili vinovom lozom u rukama. Božanska misija Dionisa je bila da zvucima svoje svirale donese kraj svim brigama. Uz njegov lik i ime vezuju se ditirambe, grčke tragedije i komedije.

Kasnije, oko sredine života, odlučivao sam se doista uvek strožije protiv svakog “duhovitog“ pića: ja, protivnik vegetarijanstva iz iskustva, sasvim kao Rihard Vagner, koji me obratio, ne znam dosta ozbiljno da savetujem svima duhovitijim prirodama bezuslovno uzdržavanje od alkoholnih pića. Voda to čini... Ja volim više ona mesta, gde svuda ima prilike, da se crpe iz česama koje teku (Nica, Torino, Sils); jedna mala čaša trči za mnom kao pseto. In vino veritas: čini se, da sam opet i ovde nesaglasan sa čitavim svetom o pojmu “istine“: Kod mene lebdi duh iznad vode...

Četvrtak, 09 Avgust 2018 10:47

In vino veritas - U vinu je istina

Latinska izreka In vino veritas, što u prevodu na srpski jezik znači U vinu je istina u narodu je poznatija kao Što trezan misli, to pijan govori. Ova izreka se ponekad nastavlja kao In vino veritas, in aqua sanitas, to jest U vinu je istina, u vodi zdravlje. Slične izreke postoje u svim kulturama i jezicima.

Vi ste ovde: Home Društvo