Društvo

Četvrtak, 22 Decembar 2016 12:02

Referentna grupa kao model ponašanja pojedinaca

Koncept referentne grupe je jedan od najosnovnijih u sociologiji. Sociolozi veruju da naš odnos prema grupama i društvu u celini oblikuju naše pojedinačne misli i ponašanja, a posebno naglašavaju uticaj referentnih grupa kao društvene snage na pojedince. Posmatranjem referentnih grupa, bilo da su one rasne, klasne, polne, religijske, regionalne ili zasnovane na etničkoj pripadnosti, starosti ili su lokalna grupa koju definiše komšiluk ili škola, između ostalog mi vidimo norme i dominantne vrednosti i biramo da ih prihvatimo i reprodukujujemo u našem razmišljanju, ponašanju i interakcijama sa drugima, ili ih odbacujemo i pobijamo njihova razmišljanja i delovanja.

Utorak, 20 Decembar 2016 12:55

Karl Marks - O religiji

Karl Marks nije nikada detaljnije proučavao religiju, niti se bavio religijom kao celovitim sistemom vrednosti. On ističe tri funkcije religije u društvu filozofsku, egzistencionalno-emocionalnu i društveno-političku. Pri tome odbacuje objašnjenje religije na osnovu ideje o najvišem biću, i naglašava da kriterijum dobra i zla treba da se traži u ljudskoj prirodi, a ne u pripisanoj grešnosti čoveka.

Subota, 10 Decembar 2016 12:50

Fernando Pesoa - Pravila za život

1. Poveravaj se što je moguće manje. Bolje se uopšte ne poveravati, ali ako se već mora, poveravaj se lažno ili nerazumljivo.

2. Sanjaj što je manje moguće, osim u slučaju da je direktna svrha sna pesma ili književni sastav. Proučavaj i radi.

Utorak, 06 Decembar 2016 11:39

Aristotel - Poetika

Poetika (grčki Ποιητικός) je Aristotelovo delo napisano oko 335. godine pre nove ere koje govori o pesničkoj veštini, odnosno umetnosti (grčki τέχνη - veština, umeće, umetnost). Veruje se da je Poetika sačinjena od beležaka Aristotelovih učenika sa predavanja u Liceju.

Etika postoji vekovima i, iako su se njeni stilovi menjali, ona ne prestaje da postoji. U XIX i XX veku smo mislili da izumire, da je više nema. Ne samo zbog događaja koji su obeležili političku istoriju već i zbog radikalnih kritika koje su bile usmerene ka njoj. Niče je najviše od svih zašao u kulise morala i njegovih vrednosti. Dospevši do ponora u kojima se stvaraju ideali, otkrio je gde se to spravljaju razna lukavstva i neprijatni trikovi.

Koji hoće, dakle, da rađaju telom, oni više naginju ženama i predaju se tome obliku i ljubavi, da rađanjem dece besmrtnost, i uspomenu, i sreću, kako misle, "teku za sva potonja vremena". A koji su trudni u dušama - jer ima ih, reče, i takvih koji su u dušama trudni, i to u još većoj meri nego u telima - oni naginju onome što duši dolikuje i da začne i da rodi. Pa šta joj dolikuje?

Petak, 02 Decembar 2016 12:01

O milosrđu ili samilosti

Milosrđe ili samilost se često određuje kao dobrovoljna, svojevoljna pomoć nekome, ko se našao u teškoj i nezavidnoj situaciji. Onaj kome je iskazano milosrđe, ne duguje ništa, osim eventualno zahvalnosti. Sa stanovišta filozofije, pojam milosrđe je neka vrsta potpojma altruizam, koji predstavlja suprotnost egoizmu.

Nedelja, 27 Novembar 2016 11:40

Mit o Pigmalionu

Čuveni rimski pesnik Ovidije početkom I veka nove ere u svom delu Metamorfoze beleži antički grčki mit o Pigmalionu, vajaru sa Kipra i njegovoj skulpturi Galateji, kojoj je boginja Afrodita zbog njegove ljubavi udahnula život. Ovaj mit je vekovima inspirisao umetnike, a po njemu je dat naziv Pigmalionov efekat ili samoostvarujuće proročanstvo za psihološki fenomen koji označava uticaj individualnih uverenja i očekivanja na ono što se dešava oko nas.

U srednjem veku i početkom modernih vremena, a još dugo u narodnim slojevima, deca su poistovećivana sa odraslima, čim bi se ocenilo da se mogu osloboditi pomoći majki i dadilja: ubrzo posle kasnog odbijanja od dojenja, otprilike oko sedme godine života. U tom trenutku, deca ulaze pravo u veliku zajednicu ljudi, sa kojima su imali zajedničke prijatelje, mlade i stare, delili svakodnevne poslove i igre.

Sreda, 23 Novembar 2016 11:50

Studija s lutkom Bobo

Jedan od najuticajnijih psihologa XX veka, kanadski psiholog Albert Bandura, smatra se za osnivača socijalno-kongitivne teorije učenja, u kojoj naglašava učenje koje se odvija kroz interakcije sa drugim ljudima, kao primarni činilac u razvoju ličnosti. Da bi dokazao da ljudsko ponašanje nastaje u većoj meri kao posledica imitacije nego uticaja naslednih genetičkih faktora, Albert Bandura je sa saradnicima sproveo čuveni eksperiment sa Bobo lutkom 1961. godine. Ovo istraživanje u psihologiji je poznato pod nazivom studija s lutkom Bobo.

Vi ste ovde: Home Društvo