Društvo

U antropološkom eseju Film ili čovek iz mašte, objavljenom 1956. godine, kada se filmovi generalno nisu smatrali vrednom temom ozbiljnog naučnog razmatranja, francuski filozof i sociolog Edgar Moren razmatra film kao kompleksan fenomen. On smatra da dvostruka priroda filma, kao i perceptivnih i participativnih predstavlja neophodni izazov antropologije.

Ruski lekar, naučnik i fiziolog Ivan Pavlov dobio je Nobelovu nagradu za medicinu 1904. godine za svoje klasične eksperimente, posebno na digestivnim žlezdama pasa u kojima je utvrdio proces formiranja uslovnog refleksa. U to vreme značaj ovog otkrića je bio ogroman, jer su prvi put čulni nadražaji lučenje soka bili povezani tada jos neshvaćenom neuralnom vezom koja se uspostavila kroz proces učenja.

Čovek je samo trska, najslabija u prirodi; ali to je trska što misli. Nije potrebno da se cela vasiona naoružava da ga smrvi: dovoljna je (jedan zapah) jedna kap vode ga ubije. Ali i da ga vasiona smrvi, čovek bi opet bio blagorodniji nego ono što ga ubija, pošto on zna da umire, i zna za nadmoć koju vasiona ima nad njim; vasiona o tome ne zna ništa.

Američki sociolog Robert Merton u svoju sociologiju na neki način unosi protestantsku predestinaciju. On uvodi pojam samoispunjavajućeg proročanstva u članku, koji objavljuje u časopisu Antioch Review 1948. godine, a u svom najpoznatijem delu Socijalna teorija i društvena struktura ga razrađuje i razvija koncept za upotrebu u okviru sociologije, povezujući ga sa simboličkom teorijom interakcije.

Ovde se mora pomenuti i jedna druga česta greška. To je, naime, zabluda da ljubav nužno podrazumeva odsustvo sukoba. Baš kao što ljudi obično veruju da bol i tugu treba izbegavati u svim prilikama, tako isto veruju da ljubav podrazumeva potpuno odsustvo sukoba. A potvrdu ovakvog shvatanja nalaze u činjenici da borbe oko njih izgledaju samo kao razorne izmene udaraca koje ne donose nikakvog dobra ni jednoj ni drugoj strani.

Ponedeljak, 08 Maj 2017 10:47

O stereotipu

Izraz stereotip je nastao u periodu javljanja i razvoja rasnih, etničkih, verskih i socijalnih netrpeljivosti. Do njegovog stvaranja doveli su pre svega istorijski faktori, generalizacija, prvi utisak, pojednostavljivanje, preterivanje, povezanost sa drugim grupama, rasizam, homofobija i druge forme diskriminacije. Stereotipi se često mešaju sa predrasudama, jer su poput stereotipa, ali mogu predstavljati mišljenje samo jedne individue, a ne cele grupe.

U sebi nosimo slike čoveka; i znamo za slike koje su ljudi u prošlosti cenili i za kojima su išli.

Ali pošto u slici ne možemo da utvrdimo šta čovek zapravo jeste, šta može i hoće da bude, mi smo odgovorni i za slike koje nas vode i koje sledimo.

Američki bihejvioralni psiholog Burhus Frederik Skiner je tridesetih godina XX veka izučavao instrumentalno uslovljavanje, oblik učenja kome je dao naziv operantno uslovljavanje. On je eksperimentisao na pacovima i golubovima stavljajući ih u takozvanu Skinerovu kutiju i pokazao efekte različitih vrsta režima potkrepljenja.

“A vi, gospodine Martine, šta vi mislite o svemu tome? upita on naučnika. Kakvo je vaše mišljenje o moralnom i fizičkom zlu?“ - “Gospodine, odgovori Martin, moji su me popovi optuživali da sam socinijanac, a ja sam u istini manihejac“. - “Vi zbijate šalu sa mnom, reče na to Kandid, nema više manihejaca na svetu“. - “Ima, ja sam to, reče Martin. Šta ćete, ali ja drukčije ne umem da mislim“.

Postoje ljudi koji su ograničeni na moderno i veruju da je prošlost propala, da nam ona nije ostavila zaostavštinu, sem dugova. Oni neće da veruju da armiju koja maršira napred može da hrani pozadina. Dobro je podsetiti ih da su velike epohe preporoda u istoriji bile one u kojima su ljudi iznenada otkrivali seme misli u žitnici prošlosti.

Vi ste ovde: Home Društvo