Artnit

Društvo

Društvena dezorganizacija je bila uvek prisutna u svakom društvu, a društvo u kojem je svaki strukturni elemenat funkcionalno uravnotežen sa svim ostalim je čista hipoteza. Često se određuje kao proces koji se suprotstavlja društvenoj organizaciji, a karakteriše je odsustvo, poremećaj i raspadanje jedne društvene celine.

Utorak, 16 Oktobar 2018 11:07

Virdžinija Satir - Ja jesam ja

Američki psiholog Virdžinija Satir, začetnica porodične terapije je često integrisala meditacije i poetsko pisanje u svoje javne radionice i pisanja. Jedno od njenih najpoznatijih dela, Ja jesam ja, napisala je u odgovoru na pitanje koje joj je postavila petnaestogodišnja devojčica: "Kako mogu sebe da pripremim da bi mi život bio ispunjen?" Satir je odgovorila pismom Ja jesam ja, koje se često naziva i Moja deklaracija o samopoštovanju.

Subota, 13 Oktobar 2018 11:00

Čarls Dikens - Porez na prozore

LVI

ČARLSU NAJTU

Devonšir Teras,

8. februar 1850.

Karl Gustav Jung u analiziranju snova koristi simbole. Zmija je za njega složen i ambivalentan simbol i jedan od najsnažnijih arhetipova u čovekovom kolektivnom nesvesnom. Paradoksalan karakter ovog drevnog simbola proističe iz vezivanja zmije za dušu predaka, za ktonski, podzemni svet. Istovremeno zmija je za Junga najbolji mogući način izražavanja onog nepoznatog i predstavlja most podignut prema nevidljivim obalama.

Američki psiholog Hari Harlou je najpoznatiji po istraživanjima o majčinoj ulozi i socijalnim uticajima. Svoj najpoznatiji eksperiment o prirodi ljubavi majke i deteta, poznat kao Harlovljev eksperiment sproveo je tokom šezdesetih godina XX veka. Eksperiment je bio vezan uz privrženost primata i njihovih majki, a kao reprezentativni primati odabrani su majmuni, rezus makaki, vrsta koja živi na jugoistoku Azije, od istoka Avganistana do Tihog okeana, odnosno Istočnog kineskog mora.

Petak, 05 Oktobar 2018 10:19

Robert Muzil - “Ne bih da sam glup!“

Bojazan da ne izgledate glupi, kao i bojazan da ne povredite uljudnost, čini da se znatan broj ljudi, koji sebe smatraju pametnim, čuva da to i kaže. A ako se nađu u situaciji da su prisiljeni da o tome govore, pribegavaju okolišenjima sledeće vrste: “Nisam gluplji od drugog.“ Ali, postoji sklonost i da se što je mogućno neutralnijim i objektivnijim tonom primeti: “Verujem da mogu da kažem da sam normalno inteligentan.“

Sreda, 26 Septembar 2018 10:50

O pojmu groteske

Kao znak otuđenosti, često i pesimizma pojam groteska se javlja u onim epohama u kojima se racionalna slika sveta nastoji potkopati, ako ne i izokrenuti, posebno u srednjem veku, romantizmu i avangardi. Pojam groteska se počinje koristiti u XVIII veku u značenju u kojem ga poznajemo danas. On podrazumeva fantastičnu, iskrivljenu, pomerenu sliku stvarnosti, koja izaziva zastrašujuća, a kod savremenog čoveka i komična osećanja. Danas se koristi često kao opšti pridev za čudno, misteriozno, veličanstveno, fantastično, odvratno, ružno, neugodno ili neprijatno.

Utorak, 25 Septembar 2018 10:21

Neorealistički film

Kako se pod filmskim realizmom podrazumeva i realizam filmskih tema i način njihove obrade, upravo na osnovu toga je izvestan broj francuskih predratnih filmova svrstan u poetski realizam, a jedan broj italijanskih filmova nakon Drugog svetskog rata u neorealizam.

Sreda, 05 Septembar 2018 11:38

Benedito Kroče - Filozofija kao nauka duha

Otprilike kada je osnovao časopis La Critica 1903. godine, italijanski filozof, političar, istoričar umetnosti i literarni kritičar Benedito Kroče započinje sistematsko izlaganje svoje filozofije duha. Njegov rad se može posmatrati kao pokušaj da reši probleme i sukobe između empirizma i racionalizma (ili senzacionalizma i transcendentalizma). On se usredsređuje na živo ljudsko iskustvo, na ono što se dešava u određenim mestima i vremenima.

Život ne trpi ponavljanja koja nemaju za cilj učvršćivanje sebe (kao u vreme ranog detinjstva, ili i kasnije) u relativnoj sigurnosti postojanja, kada ponavljanje neke radnje, misli ili osećanja stvaraju neophodan identitet u čoveku, obezbeđujući mu relativnu sigurnost egzistencije. U svim drugim slučajevima jednoobrazno ponavljanje neke radnje ili misli koja dugo traje, stvara u čoveku teško podnošljivo, za neke i nepodnošljivo osećanje dosade.

Vi ste ovde: Home Društvo