Društvo

Sreda, 23 Novembar 2016 11:50

Studija s lutkom Bobo

Jedan od najuticajnijih psihologa XX veka, kanadski psiholog Albert Bandura, smatra se za osnivača socijalno-kongitivne teorije učenja, u kojoj naglašava učenje koje se odvija kroz interakcije sa drugim ljudima, kao primarni činilac u razvoju ličnosti. Da bi dokazao da ljudsko ponašanje nastaje u većoj meri kao posledica imitacije nego uticaja naslednih genetičkih faktora, Albert Bandura je sa saradnicima sproveo čuveni eksperiment sa Bobo lutkom 1961. godine. Ovo istraživanje u psihologiji je poznato pod nazivom studija s lutkom Bobo.

Ali Tarkovski ima dvadeset i osam godina (on mi je to sam rekao, a ne trideset kao što je pisalo u izvjesnim novinama) i, budite u to sigurni, on vrlo slabo poznaje zapadni film. Njegova kultura je bitno i nužno sovjetska. Tu se ništa ne dobiva; tu sve treba da se izgubi, u želji da se iz buržoaskih prosedea derivira jedan “postupak“ koji proističe iz samog filma i iz materije koja se obrađuje.

Subota, 19 Novembar 2016 12:21

Halo efekat - efekat prvog utiska

Fenomen u socijalnoj psihologiji poznat kao halo efekat ili efekat prvog utiska zasnovan je na pretpostavci da ukupan utisak čoveka o nekoj osobi može da bude zasnovan na malo podataka ili čak samo jednom podatku koji ima o njoj. Ovaj fenomen je izražen i kroz narodne mudrosti “Prvi utisak je najvažniji“ i “Ne sudi o knjizi po njenim koricama“.

U određenim okolnostima, svi smo glupi; takođe smo u određenim okolnostima prisiljeni da delujemo zaslepljeno ili poluzaslepljeno, bez čega bi se svet zaustavio; i ako bi neko pred opasnostima od gluposti izvukao sledeće pravilo: “Suzdrži se od suđenja i prekini svaki put kad ti nedostaju obaveštenja“, mi bismo se sledili! Ali, ta situacija u kojoj se danas svako nalazi, podseća na drugu koju odavno poznajemo, u intelektualnom području.

Kakav je ishod? Moderni čovek je otuđen od sebe, od svog bližnjeg i od prirode. On je preobražen u robu, svoje životne snage doživljava kao investiciju koja mora da mu donese maksimalno mogući profit u postojećim tržišnim uslovima. Ljudski odnosi su u suštini odnosi otuđenih automata koji svoju sigurnost zasnivaju na tome što svako od njih ostaje blizak krdu i što se ne razlikuje po mislima, osećanjima ili delovanjima. Mada pokušava da bude što bliži ostalima, svako ostaje beznadežno sam, prožet dubokim osećajem nesigurnosti, teskobe i krivice koji su uvek rezultat nemogućnosti da se prevaziđe ljudska odvojenost.

Knjiga jednog od najpoznatijih američkih sociologa Danijela Bela, Kulturne protivrečnosti kapitalizma objavljena je 1976. godine. Šest eseja u ovoj knjizi, kako Bel vidi svoj rad, daju koherentan stav o sadašnjim međusobno povezanim ekonomskim i kulturnim elementima u kapitalističkom društvu. Osnovni problem kapitalizma on vidi u razmimoilaženju i sve većem udaljavanju oblasti društvene strukture i kulture, u kojoj je potpuno odbačen buržoaski sistem vrednosti zasnovan na protestantskoj etici i puritanskoj samokontroli, koji je početkom XX veka počeo da nagriza modernizam.

Petak, 11 Novembar 2016 12:02

Pojam javnog mnjenja

Pojam javnog mnjenja povezan je neraskidivo sa kategorijom građanske javnosti, a njegov nastanak sa periodom formiranja građanskog društva na prelazu od merkantilizma ka liberalizmu. Ovaj pojam sadrži naizgled nepomirljivu suprotnost. Pridev javno podrazumeva kolektivno, nasuprot pojmu mnjenje koji potiče od arhaičnog glagola mneti, ja mnim, a odnosi se na neodređeno i neprecizno mišljenje o nekome ili nečemu i predstavlja lični stav.

- Vraćam se nazad, pričam pravu istoriju hrišćanstva. - Već reč “hrišćanstvo“ je nesporazum - u osnovi, postojao je samo jedan hrišćanin, a taj je umro na krstu. “Jevanđelje“ je umrlo na krstu. Ono što se ovog trenutka naziva “Jevanđelje“ već je bila suprotnost onome što je on živeo: “loša vest“, Dysangelium. Netačno je do besmisla, ako se u nekom “verovanju“, primerice verovanju u iskupljenje Hristosom, vidi distinktivno obeležje Hrišćanina: jednostavno, hrišćanska praksa, život kao ono što je živelo onim koji je umro na krstu, jeste hrišćanski...

U beskonačnoj rezignaciji leži mir i spokoj; svaki čovek koji to želi a sebe nije ponizio time što samog sebe prezire, - što je još strašnije, negoli biti previše ohol, - može se obučiti da vrši ovo bolno kretanje koje miri sa postojanjem. Beskonačna rezignacija je ona košulja o kojoj se pripoveda u jednoj staroj narodnoj legendi. Konac je tu ispreden pod suzama, tkanje izbeljeno suzama, košulja sašivena u suzama, ali čak i tada ona štiti bolje od čelika i železa. Nesavršenost se u ovoj narodnoj legendi sastoji u tome što neko treći može preraditi ovo platno.

Sreda, 02 Novembar 2016 11:57

Mišel Fuko - Vrste moći

Problem moći je veoma značajan za filozofsko delo Mišela Fukoa. On nudi definicije koje se direktno protive više tradicionalnim liberalnim i marksističkim teorijama moći. Po njemu moć "stiže u svako zrno pojedinaca, dodiruje njihova tela i ubacuje se u njihove postupke i stavove, njihov govor, procese učenja i svakodnevni život". Pri tome on razlikuje suverenu moć, disciplinsku moć, pastoralnu moć i moć znanja.

Vi ste ovde: Home Društvo