Društvo

Utorak, 17 Januar 2017 11:44

Kulturni šok

Kulturni šok nije mit, već predvidljiv fenomen. Svako ko provede više od običnog odmora u inostranstvu mora da prođe kroz njega, a intenzitet sa kojim ga ljudi doživljavaju, međutim zavisi od mnogo faktora. Kulturni šok je česta pojava i iako mogu proći meseci da se razvije, on često utiče na putnike i ljude koji žive daleko od kuće na neočekivane načine. Što su veće razlike između kulture iz koje osoba potiče i kulture kojoj se prilagođava kulturni šok je jači. Ali, ne postoji pravi način da se potpuno spreči kulturni šok, koji osećaju pojedinci u svakom novom društvu.

Heroizam je zdravlje na prvom mestu, i nije potrebno na tome se zadržavati. Legendarni junaci, to su ljudi herkulovske snage. Ovaj narod imao je herkulsku snagu. “Srbin je fizički veličanstven i od njihove seljačke snažne rase oni podižu ovu vrstu osobitih boraca“, pisao je g. Polar, koga smo napred naveli i koji je video Srbe posle dugogodišnjih ratnih napora. A imati herkulsku snagu znači: imati veru u svoju mišicu, u svoju nadmoćnost, u sebe. Ta neumorna seljačka mišica, koja je u običnom životu savlađivala sve napore, nije znala ni za sumnju ni za strah. Kad je ostavila plug i dohvatila pušku, njoj se učinio ovaj novi alat igračka. I tako se nacionalna energija, udružena sa ponosom tradicije, beše uputila ka Pobedi. Dve strašne sile bile su se spojile.

Subota, 14 Januar 2017 11:58

O kultu

Iako pojam kult ima nekoliko preciznih definicija, ispravnost definicije u velikoj meri zavisi od konteksta u kojem se primenjuje. On je dvosmislen i prožet različitim značenjima u zavisnosti od toga ko ga koristi i za koju svrhu se koristi. Na primer, pojam kult se može koristiti u teološkom i / ili sociološkom smislu.

Američki psiholog Leon Festinger 1957. godine objavljuje knjigu A Theory of Cognitive Disonance, što u prevodu sa engleskog jezika znači teorija kognitivne disonance. Ova teorija, koja spada među najznačajnije teorije socijalne psihologije je promenila dotadašnja saznanja o funkcionisanju ljudskog ponašanja i mehanizma donošenja odluka i pružila opštu teoriju ljudske socijalne motivacije. Ona je istovremeno podstakla brojna raznovrsna istraživanja.

Veruju Južnosrbijanci u samuvile, večito mlada i beskrajno lepa ženska nadprirodna bića koja svu noć cvetnim poljanama igraju i mogu svojom lepotom toliko čoveka opčiniti, ako ih ugleda, da mu se posle običan život ne mili. - Pored samuvila postoje za njih jude, ljute i zle vile, koje ulaze u žene i ove postaju zle, pa čak i mahnite od zloće. Jude noću dave odrasla bića a naročito malu decu. Postoje i zle vodene vile, muravini, koje naročito avgusta meseca dave kupače na mestima vodenih vrtloga gde je njihov stan.

“Ako pokušamo da se setimo onoga što nam se dešavalo u najranijem detinjstvu, čest je slučaj da ono što su nam drugi pričali mešamo sa onim što je doista naše sopstveno iskustvo.“ Ovu napomenu iznosi Gete na prvim stranicama životopisa na kojem je počeo da radi u starosti od šezdeset godina. Ispred životopisnog teksta stoje samo nekoliko obaveštenja o njegovom uspelom rođenju “28. avgusta 1749. godine, tačno na dvanaesti podnevni odzvon“.

Beda se, malo-pomalo, izvlači iz starih moralnih pometnji. Tokom kriza besposlica je poprimila lice koje se više nije moglo brkati sa licem lenjosti: nemaština i prinudna dokolica raširile su se po selima, upravo tamo gde se verovalo da se nailazi na najneposrednije i najčistije oblike moralnog života; sve to otkrivalo je da beda možda ne potiče samo od grešnosti: “Prosjačenje je plod bede, a ona sama ishod je nesrećnih zbivanja u obrađivanju zemlje, ili u radu manufaktura, ili u poskupljenju životnih namirnica, preteranom porastu stanovišta itd...“ Nemaština postaje ekonomsko pitanje.

Četvrtak, 29 Decembar 2016 11:58

Ekscentričnost - ekscentricitet

Ekscentričnost ili ekscentricitet se često određuje kao neobično ili čudno ponašanje pojedinca, koje karakteriše odstupanje od parametara normalnog ponašanja, a ljudi koji konstantno ispoljavaju ekscentrično ponašanje su označeni kao osobenjaci ili ekscentrici.

Društvena pokretljivost ili socijalna mobilnost je jedna od ključnih kategorija u sociologiji, koja označava kretanje pojedinaca i grupa među različitim pozicijama u društvu. Ona se ispoljava u tri oblika kao horizontalna, vertikalna i prostorna pokretljivost, koji se često javljaju uporedo jedan sa drugim.

Pismo LXXXIII

Uzbek Rediju

U Mletke

Ako ima Boga, dragi moj Redi, onda je preko potrebno da je on pravedan, jer, ako to ne bi bio, on bi bio gori i nesavršeniji od svih bića.

Vi ste ovde: Home Društvo