Društvo

Ono što nazivamo politika u stvari je nešto tako površno i nehumano da mi se praktično nikada nije učinilo da je to za mene bitno. Novine, moj je utisak, potpuno besplatno ustupaju neke od svojih stubaca politici ili vladi; i to je, rekli bismo, ono što vladu i politiku održava; ali, pošto volim književnost, a u izvesnoj meri i istinu, ionako nikada ne čitam te stupce. Ne želim da toliko otupim svoj osećaj za ono što je ispravno. Ne mogu se proglasiti odgovornim ni za čitanje jedne jedine Predsednikove poruke.

Nedelja, 05 Februar 2017 11:35

Pojam porodice

Porodica je specifična društvena grupa u kojoj čovek živi zadovoljavajući neke od svojih najbitnijih potreba i formira se kao ličnost. Ona je jedna od najsloženijih, najstarijih i najtrajnijih društvenih grupa i ima veoma značajnu ulogu u razvoju čoveka, ali i društva uopšte. Pošto zahvata veoma različite strane ljudskog života, postoje različita određenja pojma porodice, od filozofskih, socioloških, psiholoških, vaspitnih, socijalnih, pa do ekonomskih i pravnih.

Subota, 04 Februar 2017 12:00

Demokritova etika

Od velikog opusa grčkog filozofa Demokrita, poznatog zbog svog mesta rođenja kao Demokrit Abderanin, a zbog vesele naravi i kao nasmejani filozof, sačuvano je oko trista fragmenata objavljenih pod nazivom Demokritovi fragmenti čiji se najveći broj odnosi na etiku. Demokritova etika se temelji u njegovoj teoriji saznanja i proizišla je iz načina života koji teži "umerenosti u uživanju i harmonizaciji života", kao i "duševnim dobrima i kreposnim delima". U njoj Demokrit postavlja visoke standarde ličnog integriteta i društvene odgovornosti, bez pozivanja na natprirodne sankcije.

Transformacija u zveri sastavni je deo svih mitoloških sistema. Bogovi Grčke imali su običaj da se pretvaraju u životinje da bi sproveli svoje planove brže, sigurnije i tajnije nego što bi to mogli u ljudskom obliku. U skandinavskoj mitologiji, Odin se menjao u orla, a Loki u lososa. Istočne religije pune su priča o preobražaju.

Utorak, 31 Januar 2017 11:39

Pojam arhetipa

Arhetip se često određuje kao univerzalna priča, karakter, simbol ili situacija, koji se stalno pojavljuju u pričama iz celog sveta. Pojam arhetip se pojavljuje u oblastima koje se odnose na ponašanje, modernim psihološkim teorijama i književnim analizama. Karl Gustav Jung koristi pojam arhetipa u svojoj teoriji ljudske psihe. On je verovao da se univerzalne, mitske karkteristike arhetipova nalaze u kolektivno nesvesnom ljudi širom sveta.

Ponedeljak, 23 Januar 2017 11:33

Žan Pijaže - Faze razvoja dečjeg mišljenja

Tokom 1940-ih i 1950-ih godina XX veka švajcarski psiholog Žan Pijaže je razvio teoriju o razvoju dečjeg mišljenja. Već svojom prvom knjigom Govor i mišljenje deteta, koju je objavio 1923. godine predstavlja novu metodologiju istraživanja ove oblasti, kao i svoju koncepciju kognitivnog razvoja. Danas je Pijaže najpoznatiji po svom istraživanju kognitivnog razvoja dece, a proučavanjem intelektualnog razvoja svoje troje dece stvorio je teoriju koja opisuje faze koje deca prolaze kroz razvoj inteligencije i formalnih misaonih procesa.

Nedelja, 22 Januar 2017 11:58

Kulturalna aproprijacija

Kulturalna aproprijacija je pojam koji opisuje usvajanje ili upotrebu elemenata jedne kulture od strane pripadnika druge kulture. Ona se može sagledati kao kontroverzna, čak i štetna, posebno kada je kulturna svojina manjinske grupe, a koriste je pripadnici dominantne kulture, bez saglasnosti članova originalne kulture. Zato je i američka pravnica Susan Scadifi definiše kao "uzimanje intelektualnog vlasništva, tradicionalnih veština, kulturoloških funkcija ili predmeta iz tuđe kulture bez dozvole".

Petak, 20 Januar 2017 12:04

Emil Sioran - Strast apsurda

Nemam argumente za život. Može li onaj koji je dospeo do granice još posezati za argumentima, uzrocima i posledicama, moralnim obzirima itd.? Očigledno, ne. Njemu za život ostaju samo bezrazložni motivi. Na vrhuncu beznađa, strast apsurda je jedina koja još baca demomnsku svetlost na haos. Kada ideali, moralni, estetski, religiozni, socijalni itd. nisu više kadri da upravljaju životom i da mu odrede kraj, kako se život može održati a da ne postane praznina? Samo vezivanjem za apsurd, kroz ljubav apsolutno nepotrebnu, to jest za nešto što ne može poprimiti konzistentnost ali što kroz sopstvenu fikciju može da stimuliše životnu iluziju.

Građevina koju zovu Kolonij zal za vreme carizma bila je oficirski dom, a sada je, mislim, sindikalni klub. Popeo sam se zadnjim stepenicama. Čuo se odnekud posmrtni marš. Ušao sam u jednu odaju. Mermer, pozlata, crveni velur. Tiskanje. Radnici, oficiri Crvene armije, bradati seljaci, i golobradi ljudi i žene svih godina, svih slojeva. Posmrtni marš. Jasno je da svira više orkestara, ne samo jedan. Niko ne razgovara. Koliko sam vremena čekao?

Utorak, 17 Januar 2017 11:44

Kulturni šok

Kulturni šok nije mit, već predvidljiv fenomen. Svako ko provede više od običnog odmora u inostranstvu mora da prođe kroz njega, a intenzitet sa kojim ga ljudi doživljavaju, međutim zavisi od mnogo faktora. Kulturni šok je česta pojava i iako mogu proći meseci da se razvije, on često utiče na putnike i ljude koji žive daleko od kuće na neočekivane načine. Što su veće razlike između kulture iz koje osoba potiče i kulture kojoj se prilagođava kulturni šok je jači. Ali, ne postoji pravi način da se potpuno spreči kulturni šok, koji osećaju pojedinci u svakom novom društvu.

Vi ste ovde: Home Društvo