Artnit

Društvo

Petak, 05 Oktobar 2018 10:19

Robert Muzil - “Ne bih da sam glup!“

Bojazan da ne izgledate glupi, kao i bojazan da ne povredite uljudnost, čini da se znatan broj ljudi, koji sebe smatraju pametnim, čuva da to i kaže. A ako se nađu u situaciji da su prisiljeni da o tome govore, pribegavaju okolišenjima sledeće vrste: “Nisam gluplji od drugog.“ Ali, postoji sklonost i da se što je mogućno neutralnijim i objektivnijim tonom primeti: “Verujem da mogu da kažem da sam normalno inteligentan.“

Sreda, 26 Septembar 2018 10:50

O pojmu groteske

Kao znak otuđenosti, često i pesimizma pojam groteska se javlja u onim epohama u kojima se racionalna slika sveta nastoji potkopati, ako ne i izokrenuti, posebno u srednjem veku, romantizmu i avangardi. Pojam groteska se počinje koristiti u XVIII veku u značenju u kojem ga poznajemo danas. On podrazumeva fantastičnu, iskrivljenu, pomerenu sliku stvarnosti, koja izaziva zastrašujuća, a kod savremenog čoveka i komična osećanja. Danas se koristi često kao opšti pridev za čudno, misteriozno, veličanstveno, fantastično, odvratno, ružno, neugodno ili neprijatno.

Utorak, 25 Septembar 2018 10:21

Neorealistički film

Kako se pod filmskim realizmom podrazumeva i realizam filmskih tema i način njihove obrade, upravo na osnovu toga je izvestan broj francuskih predratnih filmova svrstan u poetski realizam, a jedan broj italijanskih filmova nakon Drugog svetskog rata u neorealizam.

Sreda, 05 Septembar 2018 11:38

Benedito Kroče - Filozofija kao nauka duha

Otprilike kada je osnovao časopis La Critica 1903. godine, italijanski filozof, političar, istoričar umetnosti i literarni kritičar Benedito Kroče započinje sistematsko izlaganje svoje filozofije duha. Njegov rad se može posmatrati kao pokušaj da reši probleme i sukobe između empirizma i racionalizma (ili senzacionalizma i transcendentalizma). On se usredsređuje na živo ljudsko iskustvo, na ono što se dešava u određenim mestima i vremenima.

Život ne trpi ponavljanja koja nemaju za cilj učvršćivanje sebe (kao u vreme ranog detinjstva, ili i kasnije) u relativnoj sigurnosti postojanja, kada ponavljanje neke radnje, misli ili osećanja stvaraju neophodan identitet u čoveku, obezbeđujući mu relativnu sigurnost egzistencije. U svim drugim slučajevima jednoobrazno ponavljanje neke radnje ili misli koja dugo traje, stvara u čoveku teško podnošljivo, za neke i nepodnošljivo osećanje dosade.

Pojam prekognicija potiče od latatnskih reči præ što znači pre i cognition što znači sticanje znanja, i predstavlja uvid u budućnost, odnosno navodnu psihičku sposobnost da se vide budući događaji. Ona se često vezuje uz snove i ističe kao jedna od njegovih najzanimljivijih funkcija. Mnogi ljudi veruju u mogućnost da njihovom analizom može da se predvidi neki događaj i pretpostavljaju da njihov sadržaj ima isti značaj kao i bilo koji vid proricanja.

Bez formalne revolucije crtanog filma, koju je Dizni započeo u svojim prvim filmovima o Mikiju i Sili simfonijama, njihov uspeh ne bi bio ni zamisliv. Od neke vrste nezgrapno pokretljivih ilustracija iz slikovnica pretvorio je crtani film u dramski žanr. On je dinamiku crteža postigao time što je likove bazirao na lukovima koji omogućuju pokrete pune zamaha. Akciju je izlagao preglednim i nekomplikovanim zbivanjima: stalno se pokreću samo figure, kamera nikada. To znači: kameri nije pružena nikakva stvarnost, tek na traci se manifestuje jedan novi svet, potpuno potčinjen volji crtača.

Pojam efekat leptira je američki matematičar i meteorolog Edvard Lorenc povezao sa teorijom haosa i zavisnošću sistema od početnog stanja. Ovaj pojam se prvi put pominje u kratkoj priči Zvuk grmljavine američkog pisca naučne fantastike Reja Bredberija, objavljenoj 1952. godine koja se bavila putovanjem kroz vreme i u kojoj smrt leptira u prošlosti dramatično menja svet budućnosti.

Glavni pokretači “druge italijanske filmske renesanse“, Federiko Felini (1920-1993) i Mikelanđelo Antonioni (1912-2007), započeli su filmske karijere kao scenaristi filmova Roberta Roselinija. Felini, bivši karikaturista, sarađivao je na nekoliko filmova, uključujući Rim, otvoreni grad, Paisan i Čudo, a najraniji filmovi koje je snimio kao reditelj, Svetlosti varijetea (Luci del varietà, u saradnji sa Albertom Latuadom, 1950) i Beli šeik (Lo sceicco bianco, 1952), verno su sledili neoralističku tradiciju.

Četvrtak, 16 Avgust 2018 10:39

Karl Gustav Jung - O reči “duh“

Reč “duh“ poseduje tako širok opseg primene da je potreban znatan napor da bi se razjasnila sva njena značenja. Duh je, kažemo, princip koji stoji nasuprot materije. Pot time podrazumevamo nematerijalnu supstancu ili oblik postojanja koji se na najvišem i najuniverzijalnijem nivou naziva “Bog“. Tu nematerijalnu supstancu takođe zamišljamo kao nosioca duševnih pojava ili čak samog života. Nasuprot ovom gledištu stoji antiteza: duh i priroda. Ovde se koncept duha ograničava na natprirodno ili antiprirodno i gubi svoju suštinsku vezu sa dušom i životom. Slično ograničenje se nalazi u Spinozinom stavu da je duh atribut Jedine Supstance. Hilozoizam ide još dalje i smatra da je duh kvalitet materije.

Vi ste ovde: Home Društvo