Artnit

Društvo

Subota, 27 Juli 2019 10:31

Ecce homo - Evo čoveka

Latinski izraz Ecce homo znači Evo čoveka i kako se veruje, izgovorio ga je rimski prokurator Judeje od 26. do 36. godine, Pontije Pilat dok pokazuje neprijateljskoj gomili izbičevanog i trnovom krunom okrunjenog Isusa Hrista pre nego što će ga osuditi na smrt raspećem. Ova scena česta je tema u likovnoj umetnosti i prikazuju je i Ticijan, Karavađo, Koređo, Tintoreto.

Prvo moram objasniti zašto mislim drugačije od ostalih ljudi. To potiče iz činjenice što sam ja po zvanju inženjer. Kada zidar ne može ciglu po dužini da uklopi u zid, tada on pokuša da je izokrene i uklopi popreko. Isto tako će postupiti i služavka kada neko čvornovato drvo ne može da pronese između dve prepreke, on će iskriviti glavu sve dok ne dostigne odgovarajući položaj. Čini se da ova sposobnost menjanja bez plana, i kasniji planirani postupci, jesu od onih malobrojnih svojstava kojima čovek može da zahvali za svoj uspon.

Četvrtak, 25 Juli 2019 10:12

Medveđa usluga

Izraz medveđa usluga potiče od davnina. Pod njim se podrazumeva nevešta ili nespretna usluga koja ne donosi dobre posledice ili nanosi veliku štetu, a ponekad i veliko zlo iako je prožeta dobrim namerama. Priču o medveđoj usluzi je prvi zabeležio ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov u basni Pustinjak i medved 1808. godine. Iz ove basne izraz medveđa usluga prenet je u svakodnevni govor i danas se često koristi i u srpskom jeziku.

Četvrtak, 04 Juli 2019 10:10

Pasja vrućina - pasji dani

Velika vrućina, obično krajem jula ili početkom avgusta, kada sunce nemilosrdno peče, a nema ni najmanjeg daška vetra naziva se pasja vrućina. Obično se misli da je takva, pasja vrućina nazvana po psima. Veruje se, naime, da oni teško podnose žegu, zato što se ne znoje. Pa ipak, izraz pasja vrućina nema nikakve veze sa psima. On je nastao u starom Egiptu, prvo su ga preuzeli Rimljani, a od njih i drugi evropski narodi.

18. jula 64. godine izbio je veliki požar u kojem je izgorelo oko 70% Rima, glavnog grada nekadašnjeg Rimskog carstva. Neki su optužili rimskog imperatora Nerona, koji je bio zapamćen kao vrlo okrutan i bezobziran vladar da je sam podmetnuo požar da bi srušio deo grada i na njegovom mestu izgradio veličanstvenu palatu. I danas je u popularnoj kulturi prisutna predstava da je Neron, dok je Rim goreo svirao violinu na rimskim brdima.

Nedelja, 02 Juni 2019 11:24

Simbolika Pegaza

U grčkoj mitologiji Pegaz je bio krilati konj, sin boga mora Posejdona i smrtne Meduze. Njegovo ime znači izvor ili vrelo. Od svog rođenja do smrti, Pegaz je bio misteriozno stvorenje sposobno za sve, simbolišući božansku inspiraciju ili put u raj, a njegovo jahanje je postalo sinonim za letenje u nebesa. Poznat je po inspiraciji koju daje umetnicima i moći koju daje herojima. Bio je veoma popularan otkad se prvi put pojavio u grčkoj mitologiji, a i danas nastavlja da izaziva našu maštu.

Petak, 31 Maj 2019 10:25

Ahil i kornjača

Zenonovi paradoksi poznati kao aporije su skup filozofskih problema za koje se smatra da ih je osmislio grčki filozof Zenon iz Eleje da bi podržao Parmenidovu doktrinu da je suprotno dokazima nečijeg čula vera u pluralitet i promenu pogrešna, a pokret je iluzija. Najpoznatiji i najlakši za razumevanje je Zenonov paradoks protiv kretanja Ahil i kornjača. On je inspirisao mnoge pisce i mislioce kroz vekove, posebno Luisa Kerola i Daglasa Hofstatera, koji su pisali dijaloge koji uključuju Ahila i kornjaču.

Mašine nikad neće prestati da postoje, i zato je odbojnost koju senzibilni ljudi osećaju prema njima u izvesnom smislu nerealna. O tom stavu može mnogo da se raspravlja. Mašina mora da bude prihvaćena, ali je bolje da je prihvatimo kao što se uzima lek, tj. nerado i podozrivo. Kao i lek, mašina je korisna, opasna i stvara naviku. Što ga češće uzima, čovek više zavisi od njega. Dovoljno je samo pogledati oko sebe pa shvatiti s kakvom jezivom brzinom nas mašina potčinjava.

Protestantska radna etika ili puritanska radna etika je koncept u teologiji, sociologiji, ekonomiji i istoriji koja naglašava da su naporan rad, disciplina, štedljivost, jednostavno življenje moralne vrline dok su besposlica i zadovoljenje grešni. Ona je naročito u kalvinističkom pogledu, smatrana znakovima izbora pojedinca ili večnog spasenja.

Po mome mišljenju, besposlica nije ništa manja društvena nesreća nego što je to usamljenost. Ništa ne sapinje duh više, ni iz čega se ne može izroditi više ništarija, nagvaždanja, pakosnih prepričavanja, sporečkavanja, zađevica, laži, nego kad su ljudi zatvoreni jedni prema drugima u sobi, i kad nemaju drugog posla do da čavrljaju bez prestanka. Kad su svi zauzeti, govori se samo ako se ima šta reći; ali kad se ne radi ništa, onda se neminovno mora stalno pričati; i eto vam najnezgodnije i najopasnije od svih čamotinja.

Vi ste ovde: Home Društvo