Društvo

"Zato što naš svet nije isti kao Otelov. Nema limuzina bez čelika - i nema tragedija bez društvene nestabilnosti. A svet je sada stabilan. Narod je srećan; imaju sve što žele, a što nemaju neće ni poželeti. Imućni su; bezbedni su; nikad ne boluju; ne boje se smrti; žive u blaženom neznanju o strasti i starosti; ne vise im o vratu ni majke ni očevi; nemaju ni žena, ni dece, ni ljubavnika, dakle nikog prema kome bi gajili jake emocije, tako su obrađeni da praktično i ne mogu a da se ne ponašaju onako kako i treba da se ponašaju. A ako nešto zaškripi, tu je uvek soma. Koju vi bacate kroz prozor, gospodine Divljače, u ime slobode. Slobode!" On se nasmeja: "Tražite da Delte znaju šta je sloboda! A sad biste još hteli da shvate i Otela! Molim vas!"

Petak, 02 Februar 2018 12:34

Samoobmana - samozavaravanje

Samoobmana ili samozavaravanje može da se definiše kao čin obmane ili laganja samog sebe. Ona je nesvesni mehanizam koji upravlja našim životom. Često se naziva spoljno maskiranje, pri kojem čovek, potiskuje ili odbija sve sadržaje iz spoljnog sveta koji predstavljaju pretnju njegovoj predstavi o sebi.

I još jednom isto pitanje: Kako se razboljevamo? Nismo li ipak "glavni krivci" mi sami? Savremena psihosomatska medicina, nastala u Americi početkom XX veka, ali dobro poznata i najstarijim lekarima - od kineskog nepoznatog lekara dve hiljade pre Hrista koji je ostavio zapis: Tuga i briga razboljevaju čoveka, i Hipokrata u Grčkoj do naših dana - mnogostruko potvrđuje davnašnje naslućivanje, ne samo lekara, već i značajnih filosofa i, naročito, religioznih mislilaca svih religija sveta (monoteističke naročito) da su "greh, bolest i smrt sablasti koje je čovek sam stvorio". O tome danas istinski brine psiho-neuro-endokrino-imunologija.

Utorak, 30 Januar 2018 11:38

Simbolika feniksa

Feniks je mitološka vatrena ptica, koja se u srpskoj literarnoj baštini naziva i "žar-ptica". Drevne legende opisuju magičnu sjajnu pticu koja živi nekoliko stotina godina pre nego što umre u plamenu svog gnezda od aromatičnih biljaka, a onda se ponovo rodi iz pepela, da započne novi, dug život. Ova simbolika je toliko snažna da se koristi kao motiv i slika i u popularnoj kulturi i folkloru. Danas se feniks najčešće pominje u izrazu "ustao iz pepela kao feniks" kao simbol za ljude koji se oporave i nastave normalno da žive nakon teške bolesti ili nekog drugog ličnog kraha.

Ponedeljak, 29 Januar 2018 11:48

Henri Marej - Teorija ličnosti

Američki psiholog Henri Marej je razvio teoriju ljudske ličnosti zasnovanu na urođenim potrebama pojedinca i njegovom odnosu sa fizičkim i društvenim okruženjem. U svojoj knjizi Explorations in Personality, što se često prevodi sa engleskog jezika kao Istraživanja ličnosti, objavljenoj 1938. godine pokušava da otkrije koji su to "sastavni delovi jedne ličnosti". Ovo delo, koje se često smatra za jedno od najvećih ikada napisanih o psihologiji ličnosti, napisano je na osnovu rezultata trogodišnjeg istraživanja pedeset studenata u kojima je učestvovalo dvadeset osam psihologa različitih škola i uverenja, među kojima su bila tri lekara i pet psihoanalitičara.

Psihoanalitička teorija ličnosti Sigmunda Frojda predstavlja jednu od najobuhvatnijih teorija. U svojim radovima o psihologiji ličnosti on opisuje prostor (topos) koji je odgovoran za čovekovo psihičko funkcionisanje. Topološki model koji predlaže zasniva se na podeli mentalnog aparata na tri sistema: nesvesno, predsvesno i svesno. Istovremeno psihički život i kompleksnost ličnosti opisuje metaforom o santi leda čiji manji deo, koji izranja iznad površine vode, predstavlja oblast svesti, dok mnogo veća masa ispod površine vode, predstavlja oblast nesvesnog. Po njemu ljudska ličnost se sastoji iz tri elementa, koja su poznata kao Id, Ego i Superego.

Često čujemo, da su siromasi zahvalni za milostinju. Neki od njih bez sumnje jesu, ali najbolji među siromasima nisu nikad zahvalni. Oni su nezahvalni, nezadovoljni, neposlušni i buntovni. I imaju potpuno pravo da budu takvi. Dobrotvornost osjećaju oni kao smiješno neprimjeren način djelomičnog naknađivanja, ili sentimentalnu darežljivost, koju obično prati neko drsko nastojanje sentimentalaca, da vrše tiraniju nad njihovim privatnim životima.

Utorak, 23 Januar 2018 11:32

Oskar Luis - Kultura siromaštva

Američki antropolog Oskar Luis je postavio jednu od najuticajnijih teorija o siromaštvu. Do svog antropološkog "otkrića" kulture siromaštva došao je na osnovu dugoročnih terenskih istraživanja među siromašnim meksičkim i portorikanskim porodicama. Svoju teoriju kultura siromaštva iznosi u knjizi Pet porodica: Meksička studija slučajeva kulture siromaštva (Five Families: Mexican Case Studies in the Culture of Poverty), prvi put objavljenoj 1959. godine. Svoj čuveni izraz kultura siromaštva koristi da opiše kao ideju da siromašni ljudi ne uče norme i vrednosti koje im mogu pomoći da poboljšaju svoje uslove i zato upadaju u ponovljen obrazac siromaštva.

Srbi pripovijedaju da se noću uoči Bogojavljenja svake godine otvara nebo, i da će onda Bog dati svakome koji što zaište, samo da se ne ište više nego jedno. Gdjekoji stoje napolju po cijelu noć, ne bi li vidjeli kad se nebo otvori, ali to svaki ne može vidjeti. Tako se nekakav dogodio u sobi kad se nebo otvorilo, i ne imajući kad izići napolje (da se utom ne bi zatvorilo), promoli glavu kroz prozor da reče: "Daj mi, Bože, osmak blaga!"; pa u onome strahu i u hitnji mesto toga reče: "Daj mi, Bože, od osmak glavu!" U taj čas postane mu glava koliko osmak, tako da je nije mogao kroz onaj prozor uvući u sobu dok nijesu ljudi došli sa sjekirama i načinili prozor veći.

U svom poznatom delu Psihološki tipovi objavljenom 1921. godine Karl Gustav Jung daje svoju teoriju ličnosti, a na onovu razvoja koncepta introvertnosti i ekstrovertnosti deli ljude u zavisnosti da li se fokusiraju na unutrašnji svet (introvertnost) ili spoljni svet (ekstrovertnost), na introvertni i ekstrovertni tip. Ove tipove ličnosti posebno analizira na osnovu polne pripadnosti i osnovnih psiholoških funkcija.

Vi ste ovde: Home Društvo