Društvo

Ponedeljak, 23 Januar 2017 11:33

Žan Pijaže - Faze razvoja dečjeg mišljenja

Tokom 1940-ih i 1950-ih godina XX veka švajcarski psiholog Žan Pijaže je razvio teoriju o razvoju dečjeg mišljenja. Već svojom prvom knjigom Govor i mišljenje deteta, koju je objavio 1923. godine predstavlja novu metodologiju istraživanja ove oblasti, kao i svoju koncepciju kognitivnog razvoja. Danas je Pijaže najpoznatiji po svom istraživanju kognitivnog razvoja dece, a proučavanjem intelektualnog razvoja svoje troje dece stvorio je teoriju koja opisuje faze koje deca prolaze kroz razvoj inteligencije i formalnih misaonih procesa.

Nedelja, 22 Januar 2017 11:58

Kulturalna aproprijacija

Kulturalna aproprijacija je pojam koji opisuje usvajanje ili upotrebu elemenata jedne kulture od strane pripadnika druge kulture. Ona se može sagledati kao kontroverzna, čak i štetna, posebno kada je kulturna svojina manjinske grupe, a koriste je pripadnici dominantne kulture, bez saglasnosti članova originalne kulture. Zato je i američka pravnica Susan Scadifi definiše kao "uzimanje intelektualnog vlasništva, tradicionalnih veština, kulturoloških funkcija ili predmeta iz tuđe kulture bez dozvole".

Petak, 20 Januar 2017 12:04

Emil Sioran - Strast apsurda

Nemam argumente za život. Može li onaj koji je dospeo do granice još posezati za argumentima, uzrocima i posledicama, moralnim obzirima itd.? Očigledno, ne. Njemu za život ostaju samo bezrazložni motivi. Na vrhuncu beznađa, strast apsurda je jedina koja još baca demomnsku svetlost na haos. Kada ideali, moralni, estetski, religiozni, socijalni itd. nisu više kadri da upravljaju životom i da mu odrede kraj, kako se život može održati a da ne postane praznina? Samo vezivanjem za apsurd, kroz ljubav apsolutno nepotrebnu, to jest za nešto što ne može poprimiti konzistentnost ali što kroz sopstvenu fikciju može da stimuliše životnu iluziju.

Građevina koju zovu Kolonij zal za vreme carizma bila je oficirski dom, a sada je, mislim, sindikalni klub. Popeo sam se zadnjim stepenicama. Čuo se odnekud posmrtni marš. Ušao sam u jednu odaju. Mermer, pozlata, crveni velur. Tiskanje. Radnici, oficiri Crvene armije, bradati seljaci, i golobradi ljudi i žene svih godina, svih slojeva. Posmrtni marš. Jasno je da svira više orkestara, ne samo jedan. Niko ne razgovara. Koliko sam vremena čekao?

Utorak, 17 Januar 2017 11:44

Kulturni šok

Kulturni šok nije mit, već predvidljiv fenomen. Svako ko provede više od običnog odmora u inostranstvu mora da prođe kroz njega, a intenzitet sa kojim ga ljudi doživljavaju, međutim zavisi od mnogo faktora. Kulturni šok je česta pojava i iako mogu proći meseci da se razvije, on često utiče na putnike i ljude koji žive daleko od kuće na neočekivane načine. Što su veće razlike između kulture iz koje osoba potiče i kulture kojoj se prilagođava kulturni šok je jači. Ali, ne postoji pravi način da se potpuno spreči kulturni šok, koji osećaju pojedinci u svakom novom društvu.

Heroizam je zdravlje na prvom mestu, i nije potrebno na tome se zadržavati. Legendarni junaci, to su ljudi herkulovske snage. Ovaj narod imao je herkulsku snagu. “Srbin je fizički veličanstven i od njihove seljačke snažne rase oni podižu ovu vrstu osobitih boraca“, pisao je g. Polar, koga smo napred naveli i koji je video Srbe posle dugogodišnjih ratnih napora. A imati herkulsku snagu znači: imati veru u svoju mišicu, u svoju nadmoćnost, u sebe. Ta neumorna seljačka mišica, koja je u običnom životu savlađivala sve napore, nije znala ni za sumnju ni za strah. Kad je ostavila plug i dohvatila pušku, njoj se učinio ovaj novi alat igračka. I tako se nacionalna energija, udružena sa ponosom tradicije, beše uputila ka Pobedi. Dve strašne sile bile su se spojile.

Subota, 14 Januar 2017 11:58

O kultu

Iako pojam kult ima nekoliko preciznih definicija, ispravnost definicije u velikoj meri zavisi od konteksta u kojem se primenjuje. On je dvosmislen i prožet različitim značenjima u zavisnosti od toga ko ga koristi i za koju svrhu se koristi. Na primer, pojam kult se može koristiti u teološkom i / ili sociološkom smislu.

Američki psiholog Leon Festinger 1957. godine objavljuje knjigu A Theory of Cognitive Disonance, što u prevodu sa engleskog jezika znači teorija kognitivne disonance. Ova teorija, koja spada među najznačajnije teorije socijalne psihologije je promenila dotadašnja saznanja o funkcionisanju ljudskog ponašanja i mehanizma donošenja odluka i pružila opštu teoriju ljudske socijalne motivacije. Ona je istovremeno podstakla brojna raznovrsna istraživanja.

Veruju Južnosrbijanci u samuvile, večito mlada i beskrajno lepa ženska nadprirodna bića koja svu noć cvetnim poljanama igraju i mogu svojom lepotom toliko čoveka opčiniti, ako ih ugleda, da mu se posle običan život ne mili. - Pored samuvila postoje za njih jude, ljute i zle vile, koje ulaze u žene i ove postaju zle, pa čak i mahnite od zloće. Jude noću dave odrasla bića a naročito malu decu. Postoje i zle vodene vile, muravini, koje naročito avgusta meseca dave kupače na mestima vodenih vrtloga gde je njihov stan.

“Ako pokušamo da se setimo onoga što nam se dešavalo u najranijem detinjstvu, čest je slučaj da ono što su nam drugi pričali mešamo sa onim što je doista naše sopstveno iskustvo.“ Ovu napomenu iznosi Gete na prvim stranicama životopisa na kojem je počeo da radi u starosti od šezdeset godina. Ispred životopisnog teksta stoje samo nekoliko obaveštenja o njegovom uspelom rođenju “28. avgusta 1749. godine, tačno na dvanaesti podnevni odzvon“.

Strana 1 od 44
Vi ste ovde: Home Društvo