Društvo

Četvrtak, 23 Mart 2017 12:01

O etnocentrizmu

Etnocentrizam je često korišćena reč, naročito u krugovima u kojima etnički, međuetnički odnosi i slična socijalna pitanja predstavljaju problem. Ovaj pojam se često definiše kao mišljenje pojedinca da je njegova grupa superiornija u odnosu na druge ili kao suđenje o drugoj grupi kao inferiornoj od svoje. Etnocentrična osoba koristi standarde svoje kulture kao osnovu za ocenjivanje drugih kultura i često svoju kulturu smatra za najbolju. Smatra se da ne postoji niko u našem društvu ko nije etnocentričan u izvesnoj meri, bez obzira na to koliko bio liberalan.

Nedelja, 19 Mart 2017 12:10

O izborima

Postoji mnogo različitih izbornih sistema, ali i mnogo kontroverzi koje prate rasprave koji je sistem glasanja najpravedniji. Izbori se često određuju kao formalni proces odabira osobe za javnu funkciju ili prihvatanje ili odbijanje političkog predloga glasanjem. Oni predstavljaju značajan kohezioni faktor političkog društva. Bez obzira na to da li je izborni model nametnut, kopiran, slučajan ili prolazni trend, on je uvek rezultanta odnosa snaga političkih aktera u svakom društvu.

Ne dosegavši taj - skoro goli - kulinarski vrhunac, srećan sam što je budistička kuhinja podelila sa mnom svoje najdragocenije otkriće - čaj.

Ne kažem: i kafa ima svoje vrline. Recimo, minijaturna šoljica espresa, koju Italijani ispijaju s učestalošću nervnog tika, ima brzo i stimulativno dejstvo, poput dugmeta pod sedištem. Ali čaj je nešto drugo. Pre Konstabl negoli Karavađo, on okrepljuje a ne uznemiruje, razbuđujući ne telo već duh.

Suočeni sa neophodnošću snimanja snova, morali smo da odlučimo kako da se približimo naročitoj poeziji sna, kako da je izrazimo, koja sredstva da upotrebimo. To nije bilo nešto što može biti odlučeno in abstracto. Tragajući za odgovorom, isprobali smo nekoliko praktičnih mogućnosti, koristeći asocijacije i maglovita nagađanja. Sasim neočekivano, palo nam je na pamet da napravimo negativne slike u trećem snu.

Subota, 25 Februar 2017 11:45

O pravdi

Pitanje pravde se postavlja u čitavom području ljudskih odnosa, bilo da su oni zasnovani na kooperaciji ili konkurenciji, ako se pri tome pojavljuju suprotstavljeni interesi, zahtevi i dužnosti. Ali, iako je pravda od fundamentalnog značaja za svaki etički sistem o njenoj ideji i definiciji se spore filozofi i politički mislioci vekovima.

Pravda, sila. - Pravedno je da ljudi prate onog koji je pravedan, a nužno je da prate onog ko je jak. Pravda je bez sile nemoćna, sila bez pravde je tiranska. Pravda bez sile nije uputna, jer uvek ima zlih ljudi, sila bez pravde je na optuženičkoj klupi. Treba, dakle, spojiti pravdu i silu; a zato treba učiniti da onaj koji je pravedan bude jak, ili da onaj koji je jak bude pravedan.

Četvrtak, 23 Februar 2017 12:27

Životne šanse

Životne šanse se često određuju kao verovatnoća svakog pojedinca da unapredi svoj kvalitet života. Kao koncept životne šanse je prvi definisao Maks Veber 1947. godine i one se mogu posmatrati kao proširenje ideja Karla Marksa. Novije, jednostavnije definicije dolaze od drugih sociologa, Rajta Milsa i Ralfa Darendorfa. Ovaj pojam kasnije prelazi u opštu upotrebu, posebno u studijama društvene pokretljivosti.

Kada se osvrnemo na put svoga života, te pregledamo njegov "labyrinthisch irren Lauf" te moramo da vidimo tolike promašene sreće, tolike navučene nesreće, onda, koreći samog sebe, možemo da odemo vrlo daleko. Jer tok našeg života nije prosto naše sopstveno delo, nego produkt dva faktora, naime niza događaja i niza naših odluka, koji uvek zadiru jedno u drugo i međusobno se modifikuju. Uz to još dolazi to da je i u jednom i u drugom naš vidik uvek vrlo ograničen, pošto svoje odluke ne možemo već izdaleka da predskažemo, a još manje možemo da predvidimo događaje, nego su nam u oba slučaja poznati samo sadašnji.

Četvrtak, 16 Februar 2017 11:56

Džejms Džordž Frejzer - Zlatna grana

Britanski antropolog Džejms Džordž Frejzer je najpoznatiji po svom delu Zlatna grana. Ovo delo je objavljeno u dva toma 1890. godine sa podnaslovom Studija komparativne religije, a zatim prošireno na 12 tomova u periodu od 1911. do 1915. godine, koja su objavljena pod podnaslovom Studija o magiji i veri. Frejzer ističe da je napredak univerzalan za sve religijske sisteme i društva, od magijskih rituala preko višeg stupnja religije do naučnog razumevanja. Ovaj razvojni "trokorak" je i danas jedna od teorija antropologije koja nije osporena u potpunosti, a uticaj ovog dela je bio veliki u XX veku i izvan oblasti antropologije, na primer u psihologiji, poeziji, prozi, drami.

Svoje poznato delo Sanjarenja usamljenog šetača francuski filozof Žan Žak Ruso je pisao pred svoju smrt, između 1776. i 1778, a prvi put je objavljeno 1782. godine. Nedovršen rukopis ovog dela otkriven je zajedno sa 27 karata na kojima je beležio svoje misli dok je šetao, kada je umro u julu 1778. godine. Slučajne šetnje izazvale su briljantne "letove misli" o životu, prirodi i lažnom društvu.

Strana 1 od 46
Vi ste ovde: Home Društvo