Artnit

Društvo

Lično i profesionalno iskupljenje retko se ispoljava na tako jasan i trijumfalan način kao u slučaju Linčovog filma Plavi somot. Mejnstrim/komercijalna faza filmova Čovek slon i Dina, koja je prerano slomila neka od čudnih obećanja Glave za brisanje, očigledno je bila završena. Po mnogima, Plavi somot je najpotpuniji i najuspešniji film koji je Linč do sada napravio: savršena sinteza njegove lične, vrlo specifične estetike i tematske opsesije, i tradicionalnijih zahteva narativnog filma. Šokantan i uzbudljiv, Plavi somot je drugo nezaboravno filmsko iskustvo koje nam je Linč priredio, a koje zauzima istaknuto mesto u pejzažu američkog filma 1980-tih.

Kada se govori o mogućoj vezi između psiholoških činilaca i razvoja nekog malignog procesa u organizmu, često se spominje stres (engleska reč, koja znači: udar, sila, pritisak, naprezanje). Pod stresom se, u širem smislu podrazumeva emocionalni i biološki odgovor organizma na realni nadražaj od koga pojedincu preti opasnost. Ovo može bitit iznenadni neprijatni događaj, ali češće i značajnije, to su hronični, ponavljajući psihički udari u okviru brojnih konfliktnih situacija, a posebno kod onih osoba kod kojih postoji disharmonija između želja, potreba i mogućnosti.

Nije samo utilitarizam nego je i altruizam teorija buržoasko-demokratskog morala, prosečno-kolektivnog morala blagostanja, morala kvantiteta. Buržoaski XIX vek je izmislio altruizam i njime je hteo da zameni hrišćansku ljubav. O altruizmu se govori kada se ohladi i zamre ljubav. Ljubav je stvaranje novog odnosa, odnosa u Duhu. Ljubav organski spaja, kvalitativno ispunjava. Ljubav je izlazak iz "ovoga sveta", iz tegobe, okovanosti i razjedinjenosti sveta, i ona je ulazak u drugi svet, svet slobode i sjedinjenja.

Koncept Darme, grubo preveden kao pravednost je jedan od najizazovnijih u indijskoj religiji i filozofiji. Čini se da preseca toliko konceptualnih razlika - pravnih, društvenih, moralnih, religijskih - da onima koji pridaju značaj ovim podelama može da deluje zbunjujuće. A ipak, postoji nešto fascinantno u pogledu pojma Darme čija upotreba traje više milenijuma, što ukazuje na uporan napor suočavanja sa činjenicama i smislom, institucijama i idealima.

Ponedeljak, 10 Februar 2020 12:46

Karma kao ponovno vraćanje čoveka na put Darme

Karma je osnovni pojam u indijskoj religiji i filozofiji, univerzalni kauzalni zakon kojim dobra ili loša dela određuju buduće načine postojanja pojedinca. Život čoveka je posledica njegovog prošlog života i uzrok sledećeg. Kakav će biti sledeći život zavisi od toga kako čovek živi, šta misli i oseća u trenutnom životu jer prema "tragovima" koje je ostavio, zakon karme će kreirati buduće situacije.

Sreda, 05 Februar 2020 11:31

Mos maiorum - običaji predaka

Latinski izraz mos maiorum koji se prevodi kao običaji predaka odnosi se na nepisani kodeks iz kojeg su stari Rimljani izvodili svoje društvene, moralne i vrednosne norme. On je bio koncept rimskog tradicionalizma i dopuna pismenog zakona. Prenošanje ovog kodeksa s generacije na generaciju bila je dužnost glave porodice (pater familias).

Dužina ljudskog života samo je tačka u vremenu, njegovo postojanje je u neprestanom toku, čula su mutna, sklop čitavog tela podleže raspadanju i truleži, duša je čigra, sudbina je zagonetka, naš glas sumnjiv. Jednom rečju, sve što sačinjava telo, reka je, a što je u vezi sa dušom, san i dim. Život je borba i putovanje stranca; posmrtna slava je zaborav. Pa šta nas, onda, može da vodi?

- Ne. A i ovaj razgovor koji vodimo. Samo pričamo uzalud. Sve je određeno onim što imaš u džepu. Mogu ići gore-dole po Londonu govoreći da je grad mrtav, da nam civilizacija odumire i da će početi rat, i Bog zna šta; ali to samo znači da radim za dve funte nedeljno, a želeo bih da ih bude pet.

Lumpenproletarijat je izraz koji su primarno koristili marksistički teoretičari za opisivanje potklase lišene klasne svesti koja živi na marginama društva, kao što su skitnice, beskućnici, prosjaci, sitni kriminalci, prostitutke. Ovaj izraz su prvi put koristili Karl Marks i Fridrih Engels u delu Nemačka ideologija, objavljenom 1845. godine da bi ukazali na razliku od potlačene klase proletarijata u kapitalizmu.

Primećujem da je Zimer napuderisan i usana namazanih ružem, i manikiran... da nije pomalo peder?... to ga ne bi, razume se, sprečilo da se bavi kako treba baronicom... vrlo su retki strogo izopačeni, većina ima mnogo dece, primerni su očevi i dedovi... ovaj ovde, Zimer, prstenje, čak i vrlo veliki kabošon i prsten s njegovim grbom i ametist na malom prstu, velika kameja... pored njegova tri gvozdena krsta... vernik, vidim dugi zlatni lanac sa Svetim duhom na kraju...

Strana 1 od 76
Vi ste ovde: Home Društvo