Artnit

Velika senica (Parus major), poznata i po nazivu baštenska senica je vrsta ptice pevačice iz porodice senica (Paridae). Živi širom cele Evrope i Azije u svim vrstama šuma, a može se videti u vrtovima, voćnjacima i parkovima. Veća je od drugih vrsta senica, slične veličine kao vrabac, ali malo tanja od njega. Razlikuje se od drugih vrsta senica i po boji perja.

Žutoglavi bradaš (Gipaetus barbatus) je vrsta orla, koja spada u ptice grabljivice iz porodice sokolovki (Falconidae). Jedan je od najvećih starih lešinara u svetu. Njegove nozdrve su obrasle čekinjama i liče na bradu, po čemu se naziva orao bradan, bradan i kostoberina. Živi u planinskim predelima u Evropi, velikom delu Azije i Africi.

Šumska sova (Strix aluco) je vrsta ptica koja pripada redu sova (Strigiformes) i porodici pravih sova (Strigidae). Živi u Evropi, Evroaziji i Aziji. Često se može videti u poluotvorenim listopadnim ili mešovitim šumama i predelima blizu vode. U gradovima se može videti u parkovima i vrtovima sa starim drvećem. Poznata je po svom oglašavanju, koje se ponavlja u razmaku od tri sekunde: huu-hu-hu.

Gak (Nicticorak nicticorak) je poznat i po nazivima noćna čaplja, kvak, kvakavac, radovan. Ova vrsta ptice spada u porodicu čaplji, a po nekim autorima u srodnu porodicu Plataleidae. Veoma se razlikuje od ostalih vrsta čaplji. Osoben je po pogrbljenom držanju, a kada lovi proteže svoj vrat i više liči na druge ptice močvarice. Živi u većem delu Evrope pored reka.

Beloglavi sup (Gyps fulvus) je vrsta lešinara srednje veličine iz reda dnevnih grabljivica. Spada u jednu od najvećih ptica na svetu. Naseljava područja južne Evrope, severne Afrike i jugozapadne Azije. U lancu ishrane u ekosistemu ima jedinstvenu ulogu, jer se samo hrani uginulim životinjama, čime sprečava širenje zaraza i omogućava normalno kruženje biogenih materija u prirodi.

Crna čiopa (Apus apus) je vrsta ptice iz reda čiope, porodice i roda Apus. Slična je lasti, ali je veća od nje, ima duža i uža srpasta krila, koja u letu uglavnom ne savija, a rep joj je širi i kraći od lastinog. Naseljava Evropu i Aziju, a krajem leta seli se na jug Afrike. Može se videti uglavnom u sumrak u gradovima u bučnim jatima različite veličine, a najčešće oko 15 jedinki, u brzom letu oko krovova i zgrada.

Orao belorepan (Haliaeetus albicilla) je najveći orao koji živi u Evropi. Poznat je i po imenima štekavac, morski orao i belorepi morski orao. Ova impresivna ptica prepoznatljiva po veoma velikim, širokim krilima koja se završavaju belim repom je pokazatelj nezagađene sredine i reaguje prva na povećanje otrova i zagađenja u staništu. Naseljava srednju i jugoistočnu Evropu i severne i umerene pojaseve Azije sve do Japana.

Kukuvija (Tyto alba) je ptica stanarica, koja pripada vrsti sove iz familije kukuvija (Tytonidae). Najviše je rasprostranjena kopnena ptica na svetu i nema je samo na Antarktiku. Živi u selu i gradu, na livadama, u pustinjama, močvarama, kao i na svim mestima gde može da se gnezdi i nađe hranu.

Sivi soko (Falco peregrinus) je vrsta sokolova, koja sadrži 17 do 19 podvrsta. Od davnina je oduševljavao čoveka svojim letom, kojim u obrušavanju dostiže brzinu i 320 km/h. Najbrža je vrsta među pticama, ali i među ostalim životinjama na Zemlji i nazivaju ga i gepardom neba. Živi u planinskim krajevima, pustinjama, dolinama reka, velikim ravnicama, morskim obalama, a u poslednje vreme se može videti i u nekim velikim gradovima.

Velika droplja (Otis tarda) je velika i teška ptica iz porodice droplji. Zbog svog izgleda u narodu je poznata pod imenom divlja ćurka. Može da leti i najteža je ptica letačica na svetu. Živi u stepskim predelima Evrope i Azije, uglavnom na zemlji.