Artnit

Anis (Pimpinellа аnisum) je aromatična, začinska i lekovita biljka. Poznat je po nazivima aniš, anason, slatki janež, slatki komorač, slatki kopar i slatki kumin. Njegov ukus imа sličnost sа drugim zаčinima, kаo što su zvezdasti аnis, komorаč i slаdić. Uticaj na ljudski sistem za varenje bio je poznat još u starom Rimu i poslastice sa ovim začinom su se posluživale na kraju obilnog obroka, da bi se sprečile probavne smetnje. To mu je donelo i latinski naziv Solamen intestinorum, što znači uteha crevima ili tešitelj creva.

Komorač (Foeniculum vulgare) je aromatična, začinska, lekovita i medonosna biljka. U narodu je poznat po nazivima divlja mirođija, slatka mirođija, anason, janež, kopar, morač, slatki janež, slatki januš, slatki kopar, slatki morač, koromač. Nalik je na mirođiju, ali je krupniji, razgranatiji, snažniji i veći. Raste kao grm divlje i poludivlje oko Sredozemnog mora, a gaji se i u povrtnjacima i baštama.

Začinska, aromatična, lekovita biljka majoran (Origanum majorana) u narodu je poznata i kao babina duša, mirišljavak, mirišijavak, šenzeg, sanseg, mažurana, majeran, majuran, mačurana, mezurana. Njen latinski naziv ukazuje na sličnost u izgledu, ukusu i aromi sa origanom (Oreganum vulgare), i zato se u mnogim kuvarima kaže da ih je teško razlikovati. Razlika je međutim i u mirisu i aromi. Majoran ima slatkasti, pomalo cvetni miris i slatko-gorki ukus, koji blago podseća na pepermint (metvica), a miris i aroma origana su mnogo intenzivniji.

Tropska, aromatična, začinska i lekovita biljka Zingiber officinale, poznatija po nazivima đumbir, ingver ili ljuti koren može veoma jednostavno da se gaji u vrtu ili čak u saksiji u domu. Da bi bio u domu potrebna je samo saksija sa zemljom i koren đumbira nalik na ljudsku šaku, koji može da se kupi u prodavnici.

Pedanios Dioskorides (Pedacius Dioskurides), najpoznatiji kao Pedanije Dioskorid, rimski lekar-farmaceut grčkog porekla ubraja se u najznačajnije predstavnike grupe antičkih pisaca o lekovima biljnog porekla i smatra se "ocem farmakognozije". Oko 77. godine napisao je delo O lekovitim materijama u pet knjiga (De Materia medica libri quinqae). Ovo delo je mnogo puta prevedeno i štampano i bilo je od izuzetnog značaja za dalji razvoj medicine i farmakoterapije latinskog Zapada i islamskog Istoka. Original nije sačuvan, ali su ostali mnogobrojni rukopisni kodeksi, prevodi, komentari, interpretacije ili nepotpuni prepisi ovog dela, a najpoznatija i verovatno najstarija kopija iz VI veka se čuva u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci.

Tropska, aromatična, začinska i lekovita biljka Zingiber officinale, poznatija po nazivima đumbir, ingver ili ljuti koren koristi se kao hrana i lek već vekovima. U povrtarskom smislu njenim plodom se smatra rizom (zadebljanje korena). U suptropskim uslovima koji joj najviše odgovaraju su razvijene sorte koje se gaje kao ukrasne biljke u vrtu.

Lekovita, aromatična, začinska, medonosna biljka Hyssopus officinalis, koja je u narodu poznata po imenima miloduh, izop, hisop, sipan, šipant raste samoniklo ili se kao ukrasni grm gaji u vrtu. Smatra se pogodnom za prekrivanje tla i sprečavanje erozije, a sadi se i u povrtnjaku, jer odvlači štetočine, kao što je na primer kupusni bijelac od povrća, a istovremeno privlači oprašivače.

Zeljasta višegodišnja biljka Alchemilla vulgaris poznata je po nazivima virak, vrkuta, obična vrkuta, lava, lavska noga, rosanica, rosnik, sitna rosnica, biserak. Čest naziv gospin plašt ili plašt Device Marije potiče od oblika njenih listova koji svojim izgledom podsećaju na ženski ogrtač iz srednjeg veka, čime možda priroda skreće pažnju ženama na virak kao veoma korisnu lekovitu biljku za njih, koji se smatra za univerzalan narodni lek. Raste na padinama, šumama, pašnjacima i vlažnim livadama u planinskim područjima. Gaji se kao baštenska biljka i lep je ukras baštenskog zidića.

Višegodišnja zeljasta biljka Colchicum autumnale, poznatija po imenima mrazovac, jesenji šafran, livadski šafran, jesenji krokus, kaćun, vranji luk, a zato što nema listove u vreme cvetanja naga dama, goli dečak, sin pre oca u prirodi raste po vlažnim brdsko-planinskim livadama i pašnjacima. Njeni cvetovi su nalik na cvetove krokusa i uprkos svojoj toksičnosti gaji se kao baštenska biljka.

Gloriosa superba je vrsta puzavice koja potiče iz tropske Afrike, a rasprostranjena je i u tropskoj Aziji. Zbog svog zanimljivog cveta jarke boje poznata je po imenima plameni ljiljan, vatreni ljiljan, ljiljan puzavica, ljiljan slave, gloriosa ljiljan, kandža tigra. Može da se gaji i kao sobna biljka.