Artnit

- Oh! Kad si se zaustavio u Studiju da bi posmatrao komad očvrslog blata koje čuva moj oblik - reče Arija Marcela upravljajući svoj dugi vlažni pogled ka Oktavijanu - i kad je tvoja misao strastveno pohrlila ka meni, moja duša ju je osetila u ovom svetu u kome lebdim nevidljiva za obične oči; vera stvara Boga a ljubav ženu. Čovek je istinski mrtav samo kad više nije voljen; tvoja želja me je vratila u život, moćni poziv tvog srca je potisnuo razdaljine koje su nas razdvajale.

Koji hoće, dakle, da rađaju telom, oni više naginju ženama i predaju se tome obliku i ljubavi, da rađanjem dece besmrtnost, i uspomenu, i sreću, kako misle, "teku za sva potonja vremena". A koji su trudni u dušama - jer ima ih, reče, i takvih koji su u dušama trudni, i to u još većoj meri nego u telima - oni naginju onome što duši dolikuje i da začne i da rodi. Pa šta joj dolikuje?

Potom, i izuzev čisto strategijskih pojedinosti, u mom sećanju je rupa. Mislim da u svakom životu ima razdoblja kad čoveka zaista postoji i drugih kad je samo mešavina odgovornosti, umora i taštine u praznoglavaca. Te noći, ne mogući oka sklopiti, ležeći na džakovima u ambaru čitao sam rasparenu svesku De Recovih Memoara iz biblioteke u Kratovicama, i ako je potpuno odsustvo iluzija i nada obeležje mrtvih, ovaj ležaj se nije bitno razlikovao od onoga na kojem je Konrad počinjao da se raspada.

J. A.: Bojite li se smrti?

M. D.: Ne znam. Ne umem da odgovorim. Otkako sam došla na more, ništa više ne znam.

J. A.: A sa mnom?

M. D.: Ranije i sada je između tebe i mene ljubav. Smrt i ljubav. Biće ono što hoćeš da budeš, ti.

Jednoga jutra, dok mu je Dama trljala noge, Žen-Ši se osloni na lakat i, tražeći nasumice Damine ruke, promrlja:

- Mlada ženo koja paziš onoga što će umreti, lagao sam te. Ja sam princ Žen-Ši.

- Kada sam došla k tebi, bila sam obična neuka malograđanka - reče Dama i nisam znala ko je princ Žen-Ši. Sada znam da je bio najlepši i najpoželjniji među ljudima, ali tebi nije potrebno da budeš princ Žen-Ši da bi bio voljen.

Moja zabava sada izaziva bes te smrti u meni, i smeh mog tela spotiče se pred grkom tugom moga mrtva srca, i nejasno se sećam te čudesne čežnje što sam nekad osećao i koja je ubrzo postala tragična, opominjem se, u srcu gde se zbivaju sve velike tragedije, moje čudesne želje da odem sa ove zemlje sa tom malom Ruskinjom, jer zemlja je ružna i puna smrti, a izgledalo je da mi nismo ružni i da nikad ne možemo umreti. A kad sam saznao da je to nemogućno, ili da možemo zaslužiti besmrtnost samo ako primimo ljudsku smrt i uputimo se njoj, postao sam podrugljiv, smejao sam se toj besmislenoj čežnji, zaboravio sam na nju, ostajući da živim, noseći novo odelo.

Tražio sam u svom sećanju lica svih onih žena pred kojima sam klečao kao mlad spreman da im poklonim ono što mi je bilo najdraže i najdragocenije samo da se približim središtu života i pronađem odgovor na tajanstveno pitanje koje sam nosio duboko u sebi.

A San Francisko? Zašto vas je razočarao?

BUK: On je dosta reklamiran. Znaš već, u filmovima, u literaturi, i bog, zna gde nije. Otišao sam tamo i promuvao se naokolo, ali ni sa čim nisam uspeo da se saživim. Slika koju sam već imao kao predrasudu bila je prejaka; logično je bilo da se razočaram. Kada sam otišao u Frisko, znao sam da ću morati da nađem posao. Znao sam da će neko da me zaposli i plati mi neku siću. Da ću morati da radim kao crnac i budem zahvalan što uopšte imam posao. Ali to je u svakom gradu tako.

Cvet sa svoje haljine, nekim čudom nesmožden za vreme onih mračnih trenutaka na travi, ona stavi u vodu pored prozora - Markov omiljeni cvet, on joj je to jednom rekao, neka ima svoj pun život, sa svojom mirisom, bojom i sećanjem na njega.

21. avgust 1909.

Draga moja Nora, misliš da me voliš, zar ne? Prija mi pomisao da čitaš moje stihove (premda ti je trebalo pet godina da ih otkriješ). Kada sam ih napisao, bio sam čudan, usamljen mladić koji je šetao noću sam i maštao kako će ga jednog dana neka devojka voleti. Ali, nikada nisam bio u stanju da razgovaram sa devojkama koje sam sretao po raznim kućama. Njihovo izveštačeno ponašanje me je smesta sputavalo. Onda si naišla ti.