Ustao sam, ušetao se uzduž i poprijeko i, da skrenem misli na drugo, zavezem se u misli na svoj prošli život. Gomila sjećanja uskovitla se bez reda preda mnom. Bilo je ugodnih i neugodnih - ili sam ih barem tako ja krstio prije. Oživljavala su preda mnom lica i zbivanja. Iskrsne lice nekog malog noviliera, kojega je bik nataknuo na rogove u Valenciji za Ferije, pa nekog mog ujaka i Ramona Grisa. Sjećao sam se raznih doživljaja: kako sam bio nezaposlen tri mjeseca 1926, kako sam gotovo crknuo od gladi. Sjetio sam se jedne noći provedene na klupi u Granadi; već tri dana ne bijah ništa okusio, bio sam bijesan, nisam htio crći. Osmjehnuo sam se na to. S kakvom sam pohlepom jurio za srećom, za ženama, za slobodom. Zašto? Htio sam osloboditi Španiju, divio sam se Pi-i-Maralju, bio pristaša anarhističkog pokreta; govorio na javnim zborovima. Sve sam uzimao ozbiljno, kao da sam besmrtan.

Objavljeno u Pero

Sedim u autobusu, klatimo se, stara škoda i ne može drugačije, bar ne onda kad mora da se rve sa praškom kaldrmom. Kad izađemo iz grada možda će biti bolje, asfalt do Hradec Kralova, Brna, Bratislave, put dug i dosadan, ne možeš ni da čitaš, jedino da spavaš ili gledaš kroz prozor i razmišljaš i sećaš se, misliš na život koji si proživela i zamišljaš ga onakvim kakav bi želela da bude, iako takav neće biti, iza sebe ga imam jedva pola, a klati se gore od ove izanđale škode.

Objavljeno u Pero

HIGINS: - Ja marim za život, za čovečanstvo; a vi ste njegov deo koji je naišao mojim putem i bio sazdan u moj dom. Šta više možete da tražite, vi ili ma ko drugi?

LIZA: - Ja ne marim ni za koga ko ne mari za mene.

Objavljeno u Pero

I opet je s tim tokom uspomena u njegovoj duši proticao drugi tok uspomena - kako se razvijala i napredovala njegova bolest. I ukoliko se više vraćao unazad, utoliko je bilo više života. Više je bilo i dobra u životu, i više je bilo i samog života. I jedno i drugo slivalo se skupa.

Objavljeno u Pero

Sve što je u vezi sa večnošću neizbežno se svodi na otrcanu frazu. Svet na kraju prihvata bilo kakvo otkriće i predaje se bilo kakvoj drhtavici, samo ako je pronađena njena formula. Ideja o sveopštoj bezvrednosti svega, - opasnija od svih nesreća, - svedena je na očiglednost: svi je prihvataju a niko joj se ne prilagođava. Strahota poslednje istine tako je pripitomljena; postala je pripev na koji ljudi više ne misle, napamet naučivši nešto što bi, samo naslućeno, moralo da ih gurne prema ponoru ili prema spasenju. Vizija ništavnosti Vremena dala je svece i pesnike, i očajničke poruke nekolicine usamljenika, zaljubljenih u anatemu...

Objavljeno u Društvo

Poslastičar je raščistio sto ispred njih: gurnuo računar na jednu stranu zajedno sa hrpom papira i reversa; bacio telefonski imenik koji je sa treskom pao na pod. Hauard i En su seli i privukli svoje stolice do stola. I poslastičar je seo.

Objavljeno u Pero

Ali, reci, čuj! Bene, Stive, Luko - pih! Pobogu! Džine, dečko moj! Pretpostavljam - to je stoga što baš sada u ovom času Luka misli na mene, i zato te ja sada nazivam njegovim imenom. Elem, a sada - šta? Šta kažeš?

“Počela si da mi pričaš o ona dva glasa koja si jednog dana čula“.

Objavljeno u Pero

Moja jedina veština bilo je dobijanje stipendija i nagrada, a toj eri se bližio kraj.

Osećala sam se kao trkački konj u svetu bez hipodroma ili kao koleški ragbi-šampion iznenada suočen sa Volstritom i poslovnim odelom, čiji su se dani slave skočili u zlatni peharčić na poličici, sa ugraviranim datumom poput datuma na nadgrobnoj ploči.

Videla sam svoj život kako se grana preda mnom kao zeleno drvo smokve u onoj priči.

Objavljeno u Pero

Sada se vraćao u malu belu kuću u Bulderu, Kolorado, gde je živeo s roditeljima i svoja dva brata. Išao je da podeli krevet sa svojim bratom Edijem. Sutra će ustati i poći u školu. Sledeći dan će biti isti, i sledeći, i sledeći, dan za danom, ista monotonija u istom zabačenom gradiću.

Objavljeno u Pero

Što više razmišljam o čovekovom životu, sve više nalazim da za njegovog svedoka i sudiju treba postaviti Ironiju i Milosrđe, kao što su Egipćani za svoje mrtve pozivali boginje Izidu i Neftidu. Ironija i Milosrđe su dobri savetnici; jedan svojim smeškom čini prijatnim naš život, drugi ga, plačući, osvećuje. Ironija na koju se pozivam nije nemilosrdna. Ne ruga se ni lepoti, ni ljubavi. Blaga je i blagonaklona. Njen smeh ublažava srdžbu, uči nas da se smejemo zlima i glupima, a bez nje bismo bili prilično slabi da mrzimo.

Objavljeno u Pero
Vi ste ovde: Home Prikazivanje članaka po tagu život