Petak, 02 Septembar 2016 11:01

Margaret Diras - Smrt i ljubav

J. A.: Bojite li se smrti?

M. D.: Ne znam. Ne umem da odgovorim. Otkako sam došla na more, ništa više ne znam.

J. A.: A sa mnom?

M. D.: Ranije i sada je između tebe i mene ljubav. Smrt i ljubav. Biće ono što hoćeš da budeš, ti.

Objavljeno u Pero

Jednoga jutra, dok mu je Dama trljala noge, Žen-Ši se osloni na lakat i, tražeći nasumice Damine ruke, promrlja:

- Mlada ženo koja paziš onoga što će umreti, lagao sam te. Ja sam princ Žen-Ši.

- Kada sam došla k tebi, bila sam obična neuka malograđanka - reče Dama i nisam znala ko je princ Žen-Ši. Sada znam da je bio najlepši i najpoželjniji među ljudima, ali tebi nije potrebno da budeš princ Žen-Ši da bi bio voljen.

Objavljeno u Pero

Ona prinosi ruku i gleda je. - Ma šta kažete? - Sleže ramenima. Ponovo mi daje ruku. Ima još nešto da mi kaže. - Jednom, kada sam bila u srednjoj školi, referent za školska pitanja zamolila me da dođem u njenu kancelariju. Zvala je tako sve učenice, jednu po jednu. "O čemu sanjate?" pitala me. "Šta zamišljate da ćete raditi za deset godina? Dvadeset godina?" Bilo mi je tada šesnaest ili sedamnaest godina. Bila sam još dete. Nisam znala šta da odgovorim. Sedela sam kao mutava.

Objavljeno u Pero

Ustao sam, ušetao se uzduž i poprijeko i, da skrenem misli na drugo, zavezem se u misli na svoj prošli život. Gomila sjećanja uskovitla se bez reda preda mnom. Bilo je ugodnih i neugodnih - ili sam ih barem tako ja krstio prije. Oživljavala su preda mnom lica i zbivanja. Iskrsne lice nekog malog noviliera, kojega je bik nataknuo na rogove u Valenciji za Ferije, pa nekog mog ujaka i Ramona Grisa. Sjećao sam se raznih doživljaja: kako sam bio nezaposlen tri mjeseca 1926, kako sam gotovo crknuo od gladi. Sjetio sam se jedne noći provedene na klupi u Granadi; već tri dana ne bijah ništa okusio, bio sam bijesan, nisam htio crći. Osmjehnuo sam se na to. S kakvom sam pohlepom jurio za srećom, za ženama, za slobodom. Zašto? Htio sam osloboditi Španiju, divio sam se Pi-i-Maralju, bio pristaša anarhističkog pokreta; govorio na javnim zborovima. Sve sam uzimao ozbiljno, kao da sam besmrtan.

Objavljeno u Pero

Sedim u autobusu, klatimo se, stara škoda i ne može drugačije, bar ne onda kad mora da se rve sa praškom kaldrmom. Kad izađemo iz grada možda će biti bolje, asfalt do Hradec Kralova, Brna, Bratislave, put dug i dosadan, ne možeš ni da čitaš, jedino da spavaš ili gledaš kroz prozor i razmišljaš i sećaš se, misliš na život koji si proživela i zamišljaš ga onakvim kakav bi želela da bude, iako takav neće biti, iza sebe ga imam jedva pola, a klati se gore od ove izanđale škode.

Objavljeno u Pero

HIGINS: - Ja marim za život, za čovečanstvo; a vi ste njegov deo koji je naišao mojim putem i bio sazdan u moj dom. Šta više možete da tražite, vi ili ma ko drugi?

LIZA: - Ja ne marim ni za koga ko ne mari za mene.

Objavljeno u Pero

I opet je s tim tokom uspomena u njegovoj duši proticao drugi tok uspomena - kako se razvijala i napredovala njegova bolest. I ukoliko se više vraćao unazad, utoliko je bilo više života. Više je bilo i dobra u životu, i više je bilo i samog života. I jedno i drugo slivalo se skupa.

Objavljeno u Pero

Sve što je u vezi sa večnošću neizbežno se svodi na otrcanu frazu. Svet na kraju prihvata bilo kakvo otkriće i predaje se bilo kakvoj drhtavici, samo ako je pronađena njena formula. Ideja o sveopštoj bezvrednosti svega, - opasnija od svih nesreća, - svedena je na očiglednost: svi je prihvataju a niko joj se ne prilagođava. Strahota poslednje istine tako je pripitomljena; postala je pripev na koji ljudi više ne misle, napamet naučivši nešto što bi, samo naslućeno, moralo da ih gurne prema ponoru ili prema spasenju. Vizija ništavnosti Vremena dala je svece i pesnike, i očajničke poruke nekolicine usamljenika, zaljubljenih u anatemu...

Objavljeno u Društvo

Poslastičar je raščistio sto ispred njih: gurnuo računar na jednu stranu zajedno sa hrpom papira i reversa; bacio telefonski imenik koji je sa treskom pao na pod. Hauard i En su seli i privukli svoje stolice do stola. I poslastičar je seo.

Objavljeno u Pero

Ali, reci, čuj! Bene, Stive, Luko - pih! Pobogu! Džine, dečko moj! Pretpostavljam - to je stoga što baš sada u ovom času Luka misli na mene, i zato te ja sada nazivam njegovim imenom. Elem, a sada - šta? Šta kažeš?

“Počela si da mi pričaš o ona dva glasa koja si jednog dana čula“.

Objavljeno u Pero
Vi ste ovde: Home Prikazivanje članaka po tagu život