Koja su ta lažna ubeđenja koja nam blokiraju put ka sreći? Evo nekih.

Prvo: ne možete biti srećni ako nemate sve ono za šta ste vezani i što smatrate tako dragocenim.

Sušta laž. Ne postoji ni jedan trenutak u vašem životu u kome nemate sve što je potrebno da biste bili srećni. Vaša nesreća potiče od toga što usmeravate svoju pažnju na ono što nemate, umesto na to što u određenom trenutku imate.

Objavljeno u Društvo

Danas je svet ne samo u strašnom i neizdrživom ekonomskom i političkom položaju, on je pre svega u neizdrživom duhovnom položaju. Ogromnoj opasnosti se podvrgava samo postojanje duhovnog života, sama mogućnost njegovog postojanja. Živimo u vreme ludila. Niko nije primetio da je čovek jednostavno poludeo. Zbog žudnje za životom, zbog ljubavi prema ovom svetu, on je izgubio ravnotežu i srušio se. Svetom je iznova ovladao polidemonizam, od kojeg ga je nekad oslobodilo hrišćanstvo.

Objavljeno u Društvo

Najveća glupost koju je ljudski um izmislio jeste oslobađanje kroz ubijanje želje. Zašto zauzdavati život, zašto ga uništiti za tako mali dobitak kao što je potpuna ravnodušnost, oslobađanje koje ništa ne znači.

Objavljeno u Društvo

Obuze me jeza. Da, smrt. Ona će doći, evo nje, a ne bi trebalo da je bude. Da mi je zbilja predstojala smrt, ja ne bih osećao ono što sam osećao. Tada bih se bojao. A sada se nisam bojao, nego sam video i osećao da se smrt bliži; ali, u isto vreme sam osećao i da nje ne bi trebalo još da bude. Celo moje biće osećalo je potrebu i pravo na život, a ujedno i na smrt, kojom se to završava. I to unutrašnje rastrzanje bilo je strašno. Pokušah da odagnam od sebe ovaj strah. Naiđoh na bakren svećnjak sa nagorelom svećom i zapalih je. Crven plamen sveće i njena veličina, nešto manja od svećnjaka, podsećali su me na isto. U životu nema ničega, postoji samo smrt, a nje ne bi trebalo da bude.

Objavljeno u Pero
Nedelja, 18 Septembar 2016 10:55

Momo Kapor - Povratak

U starim gradovima obuzima nas neka nerazumljiva glad. Zar je moguće da su ova mesta postojala i pre nego što smo kročili nogom na njihove trgove? Čini nam se, tako, da bi nam bilo potrebno najmanje nekoliko života, a ne samo ovaj jedan, tako kratak i tako zatvoren u okvire jednog grada, u tok jedne reke, u krletku jedne kuće... Tuđi gradovi nas uznemiruju: pokazuju nam ograničenost našeg saznanja, čine nas gladnim, a u isto vreme skromnim. Želeli bismo da poživimo jedan život na ovoj mansardi što gleda na Berninijevu fontanu, da kupujemo voće kod piljara na uglu Rue D'Alésia, da pijemo svoju kafu i čitamo novine pod onom tamo, plavo-belom tendom na Sintagmi...

Objavljeno u Razglednica

Naljuti se tada Krez i uzviknu:

- Goste Atinjane, zar moju sreću smatraš za tako ništavnu da me nisi hteo uporediti ni s prostim ljudima?

Objavljeno u Pero

Čas susreta je došao! Ali, da li su se prolazi stvarno sjedinili i naše duše spojile? Kakve li moje glupe iluzije u svemu tome? Ne, prolazi su i dalje bili paralelni kao i ranije, mada je zid koji ih je rastavljao bio kao neki stakleni zid, a ja sam mogao videti Mariju kao neku ćutljivu figuru koju nisam mogao dotaći...

Objavljeno u Pero
Petak, 02 Septembar 2016 11:01

Margaret Diras - Smrt i ljubav

J. A.: Bojite li se smrti?

M. D.: Ne znam. Ne umem da odgovorim. Otkako sam došla na more, ništa više ne znam.

J. A.: A sa mnom?

M. D.: Ranije i sada je između tebe i mene ljubav. Smrt i ljubav. Biće ono što hoćeš da budeš, ti.

Objavljeno u Pero

Jednoga jutra, dok mu je Dama trljala noge, Žen-Ši se osloni na lakat i, tražeći nasumice Damine ruke, promrlja:

- Mlada ženo koja paziš onoga što će umreti, lagao sam te. Ja sam princ Žen-Ši.

- Kada sam došla k tebi, bila sam obična neuka malograđanka - reče Dama i nisam znala ko je princ Žen-Ši. Sada znam da je bio najlepši i najpoželjniji među ljudima, ali tebi nije potrebno da budeš princ Žen-Ši da bi bio voljen.

Objavljeno u Pero

Ona prinosi ruku i gleda je. - Ma šta kažete? - Sleže ramenima. Ponovo mi daje ruku. Ima još nešto da mi kaže. - Jednom, kada sam bila u srednjoj školi, referent za školska pitanja zamolila me da dođem u njenu kancelariju. Zvala je tako sve učenice, jednu po jednu. "O čemu sanjate?" pitala me. "Šta zamišljate da ćete raditi za deset godina? Dvadeset godina?" Bilo mi je tada šesnaest ili sedamnaest godina. Bila sam još dete. Nisam znala šta da odgovorim. Sedela sam kao mutava.

Objavljeno u Pero
Vi ste ovde: Home Prikazivanje članaka po tagu život