Težnja ka sreći je velika obmana koja komplikuje čitav život! Zbog nje su ljudi tako naopaki, podli i nesnosni. U životu nema sreće, ničeg do nesreće, lake, teške, trenutne i trajne, javne, pritajene, skrivene, podmukle... “Od srećnika najbolji prokletnik.“

Objavljeno u Društvo

Kako ljudi pretrpavaju svoj bedni brodić do vrha jarbola skupocenom odećom i velikim kućama, nepotrebnom poslugom i gomilom nazovi prijatelja, kojima nije ni stalo do njih, a za koje ni sami mnogo ne mare, skupim zabavama u kojima niko ne uživa, raznim konvencionalnostima i modom, pretencioznošću i nadmenošću i večitim strahovanjem - avaj, tom najtežom i najbesmislenijom glupošću! - šta će o tome misliti komšije; luksuzom koji zasićuje, dosadnim uživanjima, praznim šepurenjem koje, slično zločinčevoj gvozdenoj kruni u drevna vremena, samo obliva krvlju i prožima bolom glavu koja pod njom pati.

Objavljeno u Pero

Čovek, ni kao duhovno ni kao telesno biće, nije zdravo biće. Sa čovekovim padom pala je i sva priroda, pa iz "kraljevstva prirode", prema rečima velikog srednjevekovnog lekara i filosofa, Paracelzusa, "dolaze bolesti, kao što iz kraljevstva duha dolaze lečenja". Iako narod voli da kaže za nekog čoveka da je "zdrav kao dren", ili "jak kao bik", za neku devojku da je "rumena kao ruža", ili "crvena kao jabuka", ipak, i dren, i bik, i ruža i jabuka mogu da se razbole i onda, kao i čovek, da prežive ili ne prežive svoju bolest. Najzad, smrt je neminovnost svega živog, tragična "plata za greh".

Objavljeno u Društvo

... Kad bi nas neko upitao šta je najdragocenija osobina kuće, rekli bismo: kuća pruža utočište sanjarenju, kuća štiti sanjara, kuća nam dozvoljava da mirno sanjamo. Ne sankcionišu ljudske vrednosti samo misli i iskustva. Sanjarenju pripadaju valeri koji obeležavaju čoveka u njegovoj dubini. Sanjarenje čak ima privilegiju samovrednovanja. Ono direktno uživa u svom biću. Zatim, mesta u kojima je doživljeno sanjarenje sama se vraćaju u jednom novom sanjarenju. Obitavališta prošlosti su u nama neuništiva zato što se uspomene na nekadašnje domove ponovo doživljavaju kao sanjarenja.

Objavljeno u Društvo

1. Cilj svakog ljudskog života jeste jedan: besmrtnost.

1 -a. Cilj svakog ljudskog života jeste jedan: postizanje besmrtnosti.

2. Jedan stremi besmrtnosti produžetkom svog roda, drugi čini velika zemaljska dela kako bi obesmrtio svoje ime. I samo treći vodi pravedan i svet život, kako bi postigao besmrtnost kao večni život.

Objavljeno u Pero

Carstvo strasti! Vrtlog slasti! - navodila je u sebi podrugljivo. - I posle mir. Mir nad potrošenim čovekom. Koji nema više lepota u sebi, da bi mogao praviti carstvo, i nema više snaga u sebi, da bi mogao praviti vrtlog... Ne. Nikada. Mir mora stojati na celim i zdravim snagama nemira. Na oluju mora stojati. Kao što crkva stoji na zemlji, koja je rat, bratoubistvo, blud, mehana i zelenaška jazbina...

Objavljeno u Pero

Ali, kao da je ova pomisao glasno prešla preko mojih usana, on odmah reče sasvim grubim glasom: "Vi ćete me smatrati ludim ili pijanim. Ne, nisam - još nisam. Samo me je reč koju ste izgovorili tako neobično dirnula... tako neobično, jer me upravo to sada muči... naime, da li je čoveku dužnost... dužnost..."

Poče ponovo da zamuckuje. Zatim stade, i odjednom nastavi:

Objavljeno u Pero

Ali zar ne vidim da obmanjujem sam sebe? Ne održava stablo voće na granama, nego koren pod zemljom. Ako stojiš mnogo visoko, postaješ ugnjetač. Da bi se izmenilo drvo, mora se ponići u njegove korene i hraniti ih svojim životom. Časno neznanje bilo bi poželjnije nego ovo ukaljano dostojanstvo. To je prazna, beskorisna stvar, šaka pepela. Kakva je korist čoveku ako osvoji ceo svet a izgubi dušu? - Bilo bi bolje zameniti dijamant za gomilu pepela.

Objavljeno u Pero

"Svako ko bere ove jabuke biće kao bogovi, poznavaće prošlost i budućnost kao da se dešavaju sada."

"Bio bi to blagoslov za čovečanstvo."

Objavljeno u Pero

Uopšte nije izvesno da ćemo sticanjem dobrog, sveobuhvatnog prirodnonaučnog obrazovanja zadovoljiti svoju žudnju za religioznom ili filozofskom čvrstom osnovom nasuprot nestalnosti svakodnevnog života, da ćemo je toliko zadovoljiti da ćemo se osećati sasvim srećni, ne žudeći više ni za čim. Dosta često prirodna nauka uzdrma uobičajena religiozna ubeđenja, a da ih ne zameni ničim drugim. Zbog toga nastaje groteskni fenomen da prirodnonaučno obrazovani, vrlo kompetentni ljudi imaju detinjski - nerazvijen ili zakržljao - filozofski pogled na svet.

Objavljeno u Društvo
Vi ste ovde: Home Prikazivanje članaka po tagu čovek